Ipak, oni su glupani, čak i kada su tako „blizu“ svog „gurua“:
Jednom sam bio u dijalogu sa Trungpom u Vermontu, i on mi je rekao: ‘Šta radiš povodom čarobnjaka?’ Rekao sam: ‘Kakvih čarobnjaka, Trungpa? Ne vidim nijednog čarobnjaka, a ionako ne bih ništa uradio povodom njih. Moj guru se brine o meni; to je njegov posao. Ja samo volim Boga.’
A Rinpoče je odgovorio: ‘Ti bežiš od odgovornosti.’ Rekao je: ‘Ovo su kritična vremena, Ram Dass, i moramo preuzeti odgovornost.’ Malo sam o tome razmišljao i odlučio da me sigurno zeza, pa sam mu rekao: ‘Sva vremena su kritična, Rinpoče, i Bog preuzima svu odgovornost.’ On je rekao: ‘Ne, ne razumeš. Moraš preuzeti odgovornost.’
Došao sam do uverenja da je Trungpa bio u pravu, na određeni način, i da sam ja zapravo bežao od odgovornosti. Ako poričem „čarobnjake“, to jest, ako poričem ovu fizičku ravni sa svim individualnim razlikama dobra i zla, onda sam zarobljen. Zarobljen sam u poricanju, iz straha od ove ravni, sa svim njenim stvarima. Nisam manje zaglavljen nego da sam bio potpuno opsednut individualnim razlikama i nisam cenio Jedno što je iza svega toga.
Dakle, godinama sam radio na konceptu „odgovornosti“, i ono što se pojavilo je sve dublje razumevanje pitanja slobodne volje i determinizma, i paradoksa: da su oba istinita istovremeno. Kao da postoje nivoi slobodne volje i determinizma, gotovo kao „sendvič slobodne volje“, sa determinizmom u sredini.
Pre nego što počnemo da se budimo u ono što zaista jesmo, živimo unutar zakona karme, i sve ide mehanički. Ali unutar tog mehaničkog toka mislimo da donosimo izbore, i zato moramo da ih donosimo. Moramo da koristimo našu „slobodnu volju“. Tada počinjemo da postajemo malo svesniji i vidimo da nemamo slobodnu volju, da je sve samo zakon nad zakonom. Vidimo da sve samo zakonski prolazi kroz nas, uključujući i naše navodne „izbore“.
Tako kažemo: „Nemam odgovornost, to samo moja karma teče.“ Ali potom, kako idemo dalje i prevazilazimo gune, dolazimo u stanje bramana i tamo je naša volja istinski, potpuno, apsolutno slobodna. Možemo raditi šta god želimo. Jedini problem je što tada u nama apsolutno više nema želja.
U stanju potpune blaženosti, šta bi uopšte poželeo? Iz tog mesta, jedini postupci koje činimo svojom „slobodnom voljom“ su stvari na koje nas privlače delovanja darme. To jest, delujemo samo da ispunimo zakon, jer nema ničeg drugog što bismo mogli učiniti.
Koristimo svoju slobodnu volju predajući se i postajući čisti instrumenti darme. Sve one želje koje su nas toliko dugo okupirale? Mogli bismo ih ispuniti jednim mislima, osim što su same želje davno nestale. Više nema lične motivacije koja bi nas podstakla da delujemo, pa iako smo potpuno slobodni, delujemo samo da ispunimo svoju ulogu u putu stvari.“
Iz knjige: Paths to God: Living the Bhagavad Gita od Ram Dassa
Ma slici su Ram Das, Alen Ginsberg i Čogjam Trungpa Rinpoče
