U svim religijama, rituali igraju ključnu ulogu u obožavanju Boga i u životima učesnika. Značaj ritualnog obožavanja, pudža na sanskritu, je dalekosežan, a njegov uticaj na umove i srca vernika može doprineti stvaranju boljeg života za sve. U pudži, ili formalnoj verskoj ceremoniji, pojedinac se lako privlači ka Bogu i stiče osećaj porodice sa drugim učesnicima. Pudže su odraz i ostvarenje pravilnog načina života. One su mikrokosmos života. U pudži, čovek učestvuje u životu kakav bi trebalo da bude, idealno, sa svakim činom koji se nudi Bogu. Pošto, zbog naših nečistoća, ne možemo savršeno da živimo život, pudža nam daje šansu da budemo u tom savršenom odnosu sa Bogom koji bi se za nas dešavao sve vreme kada bi smo bili u stanju da živimo kako treba.
Suštinski deo Sanatana Darme je upotreba idola kao fokusa za kontakt sa Bogom. Sve religije imaju neki simbol koji služi da podseti vernike na Božansko. U nekim religijama, kao što su judaizam ili islam, simboli su ograničeni i bezlični; dok su u drugima, kao što su katoličanstvo ili Sanatana Darma, simboli lični i direktni. Upotreba idola u obožavanju pruža dubinu kontakta koja se bez njega postiže samo sa velikim poteškoćama. Kada se Bog obožava kroz posredstvo inspirativne forme, kamen ili gips uskoro gube svoj značaj, jer se Bog ostvaruje u srcima vernika i pokazuje im se direktno.
Idoli koji se koriste u Sanatana Darma pudži nisu samo inspirativni, već su i bogati simbolikom. Na primer, na glavnom oltaru u Kajavarohani nalazi se mala replika Brahmešvare idola, koji se nalazi u hramu joge u Kajavarohani, u Indiji. To je statua Gospoda Lakuliše, dvadeset osme inkarnacije Šive. Ali to je više od puke statue čoveka. Jedna veoma očigledna karakteristika je da je Lakuliša stopljen u lingam (simbol nemanifestovanog oblika Šive). Ovo pokazuje unutrašnji identitet manifestovanog oblika Boga sa nemanifestovanim oblikom. Na drugom nivou značenja, to identifikuje lingam sa centralnim energetskim kanalom koji se nalazi u kičmi. On takođe drži citron, mnogosemeni simbol kreativnog principa, u desnoj ruci, a štap, koji simbolizuje transformišući princip, u levoj. Postoji mnogo drugih važnih simboličkih detalja uključenih u njegov tačan stav, crte lica i ukrase. Dakle, idol je sam po sebi skripturalna studija.
Kada je uspostavljen fokus pažnje, ceremonija se može izvršiti. Svaka radnja izvedena tokom formalne pudže ima poseban značaj. U davna vremena, pudža u tradiciji Sanatana Darme bila je veoma čista i tehnički precizna. Propisane formule, uključujući i fizičke aktivnosti i verbalne recitacije, date su u ranim objavljenim spisima. Sve je bilo tačno i zahtevalo se ne samo da se greške isprave, već prvo da se povuku prema posebnoj proceduri, nakon čega se taj deo ceremonije potpuno ponavljao. Međutim, zbog velike pažnje posvećene učenju i izvođenju rituala, greške su bile retke. Greške napravljene u savremenoj pudži ne moraju se ispravljati. Umesto toga, na kraju pudže se izvinjava, a Bog, zadovoljan, odmah oprašta sve prestupe.
Radnje koje se odvijaju tokom pudže su bogate značenjem kao i sam idol. Postoji šesnaest osnovnih oblika obožavanja sa brojnim varijacijama, kao i mnogi dodatni sporedni oblici. Neki primeri su invokacije, žrtvovanje, kupanje božanstva, prinošenje hrane i Aratija ili prinošenje srca. U ritualu kupanja koriste se različite supstance. Najvažnije od njih su mleko, jogurt, prečišćeni puter, med i šećer. Svaka od ovih stvari ima vrednost sama po sebi; ali svaka je takođe simbol nektara proizvedenog jogičkim praksama. Nektar je različitog kvaliteta u različitim fazama joge, pa upotreba različitih supstanci simbolizuje ove faze.
Mantre koje prate pudžu pružaju dodatno simboličko značenje ritualnim aktivnostima i inspirišu i uzdižu vernika svojim bogatim slikama i pobožnim izrazom. Ovaj prevod mantre koja se peva tokom svakodnevne Bramešvara Pudže u hramu joge Kajavarohana u Indiji je jedan primer:
“O, Darodavče sreće, nektar tvog srca je slatkoće poput meda. Pčele se poklone, skromno crveneći, a zatim lutaju daleko i široko sa velikim naporom. Taj med, koji su pčele sa ljubavlju sakupile, donosi se čoveku, a ja ga sada nudim Bogu.”
Moglo bi se razmisliti o tome koji proces ovo predstavlja i šta pčele simbolizuju u ovom procesu. Takvo razmišljanje o svakoj fazi pudže doneće vredne plodove upornom aspirantu.
Pored simboličkog znanja manifestovanog u pudžama, svaki čin, svaki simbolički gest i svaka reč sadrže snažan psihološki uticaj. Slike i ideje su sve osmišljene da impresioniraju svesni i podsvesni um i uspostave simpatičnu vibraciju sa Istinom. Čak i ako neko nije u stanju da intelektualno razume značenje, duboko ukorenjene arhetipske slike će biti probuđene i biće sve više vođen ka Istini koju one otelotvoruju.
U pudži se doživljava Bog kroz sva čula. Čuju se mantre, vidi se prelepi idol, i aktivnosti obožavanja, miriše tamjan, okusi se i dodirne ritualno ponuđene supstance koje se daju vernicima kao Božji dar, na kraju pudže. Stoga se um i srce ispunjavaju Bogom.
Ne treba zanemariti jednostavan, direktan efekat sticanja materijalne dobiti kao rezultat pudže. U Sanatana Darmi se ne smatra neprikladnim da domaćin prisustvuje ili sponzoriše pudžu sa namerom da kroz nju stekne materijalno bogatstvo ili zadovoljstvo. Ovo su dva od četiri glavna cilja života, i ljudi se podstiču da koriste pudžu kao sredstvo za njihovo postizanje. Bogatstvo i zadovoljstvo stečeni na ovaj način nisu ukaljani grehom. U stvari, svo bogatstvo i sva zadovoljstva dolaze samo od Boga. Osoba koja obavlja pudžu samo se direktno približava Bogu i time izbegava, donekle, da padne u iluziju da se bogatstvo ili zadovoljstvo mogu steći samo sopstvenim naporima. Kroz pudžu, osoba može u potpunosti uživati u materijalnom životu bez stvaranja daljeg ropstva, i time ispuniti svrhu materijalnog života i otvoriti vrata oslobođenju.
U tradiciji Sanatana Darme, kao i u većini drugih tradicija, pudže su namenjene gotovo isključivo za dobrobit domaćina, jer je domaćin taj koji može najbolje iskoristiti i materijalne i duhovne zasluge stečene kroz ritualno obožavanje. Međutim, u većini religija, rituale izvodi sveštenik pred skupom vernika, često na izvesnoj udaljenosti od njih. Sanatana Darma ima drugačiju orijentaciju. U pravoj pudži, onaj ko je izvodi ima najviše koristi. Stoga, kada porodica sponzoriše pudžu, oni sami izvode većinu radnji, dok sveštenici deluju uglavnom kao posrednici, usmeravajući vernike i recitujući svete mantre. Posmatrači obično dobijaju inspiraciju i uzdizanje od posmatranja, ali sponzori su ti koji najviše dobijaju, jer su potpuno angažovani u svim fazama ceremonije. Pored toga, onaj ko je prethodno sponzorisao pudžu dobija najviše uzdizanja od posmatranja. Jer se njegova sopstvena iskustva iz prve ruke obično reaktiviraju samo posmatranjem.
Pudža je ključni deo života Sanatanija. Svi domaćini koji poštuju Sanatana Darmu trebalo bi da često sponzorišu i prisustvuju pudžama radi postizanja svojih ciljeva i unapređenja darme.
Efikasnost pudže ne može se preceniti. Život bez obožavanja je prazan i lišen istinske radosti; ali ako se pudža obavlja svakodnevno, u svakoj prilici, svi gresi će biti oprani i život će biti uzvišen.
Ovaj članak je uzet iz joga sistema, po učenju Jogešvara Munija (Čarls Berner), tačnije Mantra nivo, treća četvrtina.
