Šakta pite (takođe poznate kao Šakti pite) predstavljaju mrežu svetih mesta posvećenih boginji Šakti, božanskom ženskom principu u hinduizmu. Pitam znači „mesto“, a šakti je „moć“, dakle to su „mesta moći“.
Ova mesta nisu samo hramovi, već i energetski centri verovanja, hodočašća i tantričke prakse, čiji su koreni duboko usađeni u mitološkoj i duhovnoj geografiji Indije.
Prema purničkim tekstovima, posebno Kalika Purani i Devi Bagavata Purani, Šakta pite su mesta na koja su pali delovi tela boginje Sati, prve žene boga Šive. Nakon što je Sati izvršila samospaljivanje zbog poniženja koje je njen otac, kralj Dakša, naneo Šivi, Šiva je u bolu nosio njeno telo širom sveta. Bog Višnu je, kako bi zaustavio Šivinu patnju, isekao Satin leš na komade koristeći svoju božansku čakru. Delovi njenog tela pali su na zemlju i svako mesto gde je pao neki deo tela postalo je Šakta pita.
Broj Šakta pita varira u zavisnosti od različitih izvora i lokalnih tradicija, ali se najčešće pominje 51, 52, 64 ili 108 takvih mesta. Među njima, 18 se smatra Maha Šakta pitama (Aštadaša Maha Šakti pite), posebno značajnim svetilištima. Ova mesta su rasprostranjena po Indiji, ali i u Bangladešu, Nepalu, Šri Lanki, Pakistanu i Tibetu, što pokazuje istorijsku širinu Šakta tradicije u regionu.
Neka od najpoznatijih su:
• Kamahja (Asam) – mesto gde je pala materica (joni) boginje.
• Kaligat (Kalkuta) – mesto gde je pao nožni prst.
• Đvalamuki (Himačal Pradeš) – mesto gde je pao jezik.
Svaka pita povezana je sa određenim oblikom boginje (Devi) i njenim tantričkim aspektom, kao i sa specifičnim oblikom boga Šive koji je tamo prisutan kao njen božanski saputnik.
Šakta pite nisu samo mesta hodočašća, već i energetski centri u tantričkoj praksi. U tantri, posebno u Šakta tantri, veruje se da su ova mesta ispunjena božanskom ženskom energijom, Šakti, koja je osnova celokupne kreacije. Praktičati tantre koriste ove lokacije za meditaciju, rituale i duhovne prakse koje imaju za cilj buđenje unutrašnje energije i postizanje duhovnog oslobođenja.
To su energetski centri, mesta gde je zemaljski prostor u posebnoj rezonanci sa kozmičkom Šakti. U tim prostorima se, prema verovanju, lakše pristupa unutrašnjem razumevanju, oslobođenju i iskustvu jedinstva sa božanskim. U tantričkim školama Šakta pite predstavljaju i tačke unutrašnje meditativne mape, povezane sa čakrama i energetskim tokovima tela.
Ako su to energetski centri kako su oni postali „mesta moći“? Ovakva mesta se prirodno formiraju. Ponekad se priroda jednostavno „uroti“ da stvori posebno snažnu energiju na nekom mestu. Kada su stari narodi pronalazili takvu energiju, odlazili bi tamo da obavljaju ceremonije i podizali hramove, ali obično tu ne bi živeli. Tako nastaje jedan tip šakti pitama. U Indiji ih ima mnogo, i ljudi odlaze na hodočašća kako bi obišli ta različita mesta i iskusili energiju koja ih otvara prema onome što to konkretno mesto nosi. Mnoge takve lokacije postoje i širom sveta.
Indijska tantrička joga, koja je kasnije postala i tibetanska tantrička joga, ovu je spoznaju pretvorila u sistem. dakle nešto formalizovano i institucionalizovano. Stvorene su mape teritorija koje sadrže ezoterične, suptilne, kanale, čakre itd. O mestima moći u tibetanskoj jogi pisali smo ovde u tekstu prenetom iz knjige Kit Dauman.
Drugi način na koji neko mesto postaje Šakti pitam jeste da ga veliki mudrac ili više učitelja koriste kroz duže vreme za predavanja, meditacije i duhovni rad. Tako privlače ljude i na tom mestu se razvija određena energija – ono postaje kao živi oltar, kao stanica koja šalje i prima signale iz viših sfera. Takvih primera ima mnogo kroz istoriju i na taj način možemo svesno razvijati sveti prostor.
Jedno od centralnih učenja tantričke joge, vadžrajane, dzogćena i daoizma, kao i drugih velikih sistema, glasi:
UNUTRAŠNJE I SPOLJAŠNJE NISU DVE ODVOJENE STVARI. TO JE JEDNO ISKUSTVO.
Kada radimo sa unutrašnjim kao glavnim uzrokom svega, dolazimo do korena. Mi projektujemo celu ovu realnost, a pošto sve dolazi iz naše Suštine, onda je i sve Suština, bilo u ograničenoj, bilo u neograničenoj formi. Stoga i realnost može postati iskustvo rezonantne moći Suštine.
Možemo ući u prostor u kojem je ta rezonantna snaga Suštine jasno formirana i uzdignuta do mere da deluje kao čisto ogledalo naše sopstvenog najvišeg, transcendentnog aspekta prosvetljenog bića, izvan oblika, vremena i prostora ili Šiva-bindua. Taj prostor omogućava dublju rezonancu unutar nas samih. Ogledajući se u toj otvorenosti, lakše se vraćamo u svoju Suštinu.
Zato postoji odnos između spoljašnjeg svetog prostora i unutrašnjeg svetog prostora. Zbog toga su ljudi i počeli da grade hramove i zato postoje Šakta pite.
