I. Ponizno se iznova i iznova klanjam tom velikom Biću koje prožima sve stvoreno, koje sija kao svest (čit) i koje je večno oslobođeno, koje je svedok svih dela i istinskog znanja i koje nije ništa drugo do moje najunutrašnije sopstvo.
II. Oslobođenje dok je pojedinac još živ naziva se Đivanmukti. To označava određeno stanje. Ako se poistoveti sa smrću fizičkog tela, onda to oslobođenje važi isto i za životinje poput pasa i svinja.
III. Điva je zapravo sam Šiva. Na taj način, kako je i definisano, on je prisutan u svim bićima. Osoba koja vidi samo ovu istinu u životu naziva se oslobođenom iako je još uvek živa.
IV. Kao što sunce obasjava ceo svet, tako i Brahman, koji je prisutan u svim bićima, obasjava sve. Onaj ko ovo spozna naziva se oslobođenim za života.
V. Kao što se mesec, iako jedan, čini mnoštvom kad se ogleda u vodi, jezerima, rekama ili posudama, tako i Atman izgleda kao mnoštvo kad poprimi različite oblike, a u suštini je jedan, potpuno nedeljiv. Samo onaj ko poznaje ovu istinu Atmana jeste oslobođen za života – Đivanmukta.
VI. Brahman prožima sve što postoji. Zbog toga je lišen razlike ili istovetnosti i ne može se definisati ni kroz razliku (bheda), ni kroz nerazliku (abheda), niti kroz istovremenu razliku i nerazliku (bhedabheda). Osoba koja gleda na Brahmana na ovaj način jeste oslobođena za života.
VII. Priroda stvarnosti je sledeća: telo prevazilazi prostorna ograničenja. Vrhovno Biće je njegova duša. Ja sam i delatelj i iskustvo. Onaj ko ovo zna naziva se Đivanmukta.
VIII. Samo onaj koji je napustio čulnu aktivnost i introspektivni um, ali je spoznao dušu u sebi, naziva se oslobođenim za života.
IX. Onaj čije telesne aktivnosti nisu pogođene tugom ni zabludom, koji nema veze sa prijatnim ili neprijatnim, jeste Đivanmukta.
X. Osoba koja odlučno kaže: „Ne znam nijednu aktivnost kao obaveznu prema šastrama“, koja nikada ne pripisuje sebi delovanje, već shvata da je svaka radnja samo Brahman, jeste Đivanmukta.
XI. Onaj ko zaista vidi Vrhovnog Gospoda svih svetova kao duh koji prožima sav prostor, i vidi to prisustvo u svim bićima, jeste oslobođen za života.
XII. Jiva svih bića od večnosti jeste sam Šiva. Jiva nikada nije uništen. Onaj ko zna ovu istinu i nema mržnje prema nijednom biću jeste Đivanmukta.
XIII. Sopstvo je učitelj. To si ti. To je sve ovo. To je sveprožimajući duh. Nikada nije pogođen ničim. Jiva i Šiva su isto. Zato ni za jednog nema ni oduzimanja ni dodavanja. Onaj ko zna ovu istinu jeste oslobođen za života.
XIV. Kroz unutrašnju introspekciju, mudraci uviđaju da je njihov um zapravo „On sam jesam“ (soham). Taj um u meditaciji je sveprožimajući Šiva. Onaj ko zna ovu istinu jeste Đivanmukta.
XV. Kroz meditaciju mudri vide duh. Taj duh je um mudraca. On je zvan praznina, uništenje, potpuno razaranje. Onaj ko zna ovu istinu jeste oslobođen za života.
XVI. On je Đivanmukta čiji um uvek uživa u razumevanju, promišljanju i meditaciji, uronjen u stanje bez dualnosti, slobodan od ideja o vezanosti i oslobođenju.
XVII. Mudrac čiji je um prevazišao osobine materijalne prirode uživa u blaženstvu unutar sebe. Onaj ko je uronjen u duh, suštinu znanja koje je samo Brahman, jeste Đivanmukta.
XVIII. Mudraci koji kroz meditaciju u sebi vide unutrašnje svetlo su oni koji su postigli um. Oni tada vide stvarnost kao „On sam jesam“. Onaj ko ovako razume Sopstvo jeste Đivanmukta.
XIX. Mudri vide da je veliko Sopstvo, isto kao moć Šive, sve: univerzum, telo i sve zablude uma – zapravo samo duh. Onaj ko ovo shvati jeste Đivanmukta.
XX. Mudrac čiji um stalno meditira na „On sam jesam“ (soham), koji je prevazišao budno stanje, san i dubok san, i čvrsto boravi u sveprožimajućem duhu, jeste Đivanmukta.
XXI. Ovo znanje, um definisan kao „On sam jesam“ (soham), jeste duh (čaitanja), kao što je perla na nizu. Stvarnost izražena kao „On sam jesam“ jeste najviši Brahman. Ona je bez oblika. Onaj ko zna ovu istinu jeste Đivanmukta.
XXII. Ideje kao „ovo“ ili „tako i tako“ su fikcija suprotna istini i poznata kao volja. Ova mentalna aktivnost uzrok je razlikovanja „ja“ i „moje“. Onaj ko je toga svestan kroz znanje i bez sebičnosti potpuno se oslobađa voljnih aktivnosti. Takav se naziva slobodnom dušom iako utelovljen.
XXIII. Šta su to mudri i znalci spoznali? Oslobođenje je stanje u kome um postaje čvrst i postojan. To je potvrđena istina. Onaj ko je toga svestan jeste slobodna duša, iako utelovljena.
XXIV. Ko god vežba jogu postigao je izvrsnost uma. Takav je osoba unutrašnjeg odricanja, jer se odrekao svih iluzornih predmeta. Zato se spolja ponaša potpuno inertno. On je dvostruki odricatelj: i iznutra i spolja. On se naziva slobodnom dušom, iako utelovljenom.
Tako se završava Pesma o Đivanmukti koju je sastavio Šri Dattatreja, lav Vedante.
