(SHEE, SI, SITH, SIA, SIGH, SIGHE, SIGHEANN, SIEBHRA, SIRCHAIRE I SIOGIDH)
Sidhe je naziv za vilinski narod u Irskoj i Škotskoj, narod boginje Danu (Tuatha de Danaan). Smatra se da su oni posebna rasa, drugačija od ljudskih bića iako su likom veoma slični njima. To nisu male vile, poput Zvončice, kako ljudi obično zamišljaju vile. Sidhe su veoma visoki, neverovatne lepote, obučeni u divnu belu odeću, prijatnog glasa, duge valovite kose, ali mogu da budu i strašni i nakaradni. Mogu da hodaju po vazduhu i da menjaju oblik.
Sama reč “sidhe” znači grobna humka, brežuljak ili hrpa zemlje. Takođe se upotrebljava kao izraz za stare bogove, ali i za vilinska i ostala natprirodna bića, uključujući i veštice i čarobnjake.
Irska i Škotska su bile njihova domovina, sve dok Irsku nisu okupirali Miletski Kelti, a Škotsku Norvežani. Tada su se sklonili pred osvajačima u brežuljke i grobne humke, te nastavili da žive u paralelnoj dimenziji. Bog Dagda (vrhovni bog) je svakom plemenu dodelio humku, gde i danas žive. Okupatorima su se osvetili tako što su im uništili useve i pokvarili mleko, a posle toga je sklopljen sporazum, koji se poštuje i dan-danas. Stanovnici im ostavljaju poklone kao što su mleko, maslac i drugi domaći proizvodi. Ime im se ne spominje, već se nazivaju “dobri ljudi”, “dobri susedi”, vilinski narod, “gospoda” ili jednostavno “narod”. Postoji mnogo dokumenata i svedočanstava kroz istoriju o susretima naša dva sveta.
Verovanje u Sidhe potiče iz predhrišćanskog vremena, a u Irskoj i Škotskoj je i danas rašireno. To verovanje se naziva creideamh si, uključuje prakse koje čuvaju dobre odnose – ostavljanje poklona, brigu o staništima i svetim mestima, izbegavanje gradnje na vilinskim putevima i seču stabala pod zaštitom. Sidhe zauzvrat daju blagoslove i zaštitu, leče i uče raznim veštinama. Uprkos širenju hrišćanstva, Sidhe nikada nisu zaboravljeni od strane ljudi. Postoji svedočanstvo da je čak i sveti Patrik doživeo susret sa vilom koja se pojavila iz brežuljka Cruachan, odevena u belo, sa zelenim ogrtačem i zlatnom krunom na glavi.
U starim dokumentima “The Book of the Dun Cow” i “Book of Leinster” ova bića su opisana kao “božanstva i nebožanstva”, što ukazuje na to da su – nešto između. Mudraci kažu da su “oni” došli sa neba, obzirom na njihovu inteligenciju i veliku mudrost.
Narod Sidhe je podeljen u plemena kojima vladaju kraljevi i kraljice. U brežuljcima su palate gde se održavaju gozbe, svečanosti i svira muzika. Uglavnom se bave brigom o svojim životinjama i biljkama, te žive tihim i mirnim životom, sve dok ih ne uznemiravaju. Ponekad uzimaju ljudsku deecu i zamijenjuju ih svojom, a uzimaju i lepe devojke kako bi im bile neveste. Plemena ponekad međusobno i ratuju.
Postoje različite vrste naroda Sidhe. Čarobnjaci spominju šumske, vodene i vazdušne vile, a one mogu biti zaštitnici određenih mesta (jezera, izvora, određenog stabla, vilinskog kola, brežuljka). U suštini Sidhe su dobri, sve dok ih ne naljuti ljudska glupost kao što su uništavanje staništa i svetih mesta, i tada mogu da nabace prokletstvo i na cele porodice. Kada su u blizini, čuje se prijatan zvuk, poput roja pčela, a pojavljuju se i vrtlozi vetra tamo kuda oni prolaze.
Granice između naših svetova su veoma tanke u zoru i u sumrak, a na proslavama Samhaina, Beltane i Letnje dugodnevnice se potpuno brišu i Sidhe se tada pridružuju ljudima u proslavi.
