Pre nego što vas napustim ovog jutra, daću vam, u kratkim crtama, smernice koje mi je dao moj voljeni Guru:
- Prihvatite da Bog postoji i da postoji samo jedan Bog.
- Praktikujte jamu i nijamu najbolje što možete.
- Molite se Bogu i ponavljajte mantru i đapu.
- Govorite sa ljubavlju, ali budite što tiši možete.
- Jedite umereno, jedan obrok koji vas hrani svakog dana, postite jedan dan u nedelji.
- Vežbajte asanu, pranajamu i meditaciju prema svojoj sposobnosti.
- Proučavajte svete spise, posebno knjige koje je napisao vaš Guru.
- Držite se društva svetih.
- Praktikujte ispravno delovanje, uzdržavanje od čula, samoproučavanje i verno obavljajte svoje dužnosti.
Neka nas Bog sve blagoslovi. Neka naše duhovno putovanje zajedno bude uspešno. Moj blagoslov vam. Moj stalni Đaj Bagvan.
Vaš dragi, Bapuđi.
(Bapuđi, 3. jul 1977, iz knjige A Sunrise of Joy, the Lost Darshans of Swami Kripalu, stranica 207)
Svami Kripalvananda, poznat među svojim učenicima i sledbenicima kao Bapuđi (što na sanskritu znači “dragi otac”), bio je duhovni učitelj i majstor Kundalini joge. Njegova praksa je ostavila dubok, a njegov život i učenja predstavljaju most između drevnih tantri i modernog pristupa duhovnom razvoju.
Rođen je 13. januara 1913. godine u Gudžaratu, Indija, pod imenom Sarasvati Čandra. Još od detinjstva ispoljavao je duboku religioznost i težnju ka samospoznaji. Međutim, kako sam svedoči, u mladosti je bio duboko frustriran sopstvenim duhovnim napretkom, do te mere da je čak tri puta pokušao da izvrši samoubistvo.
Presudan trenutak u njegovom životu dogodio se kada je, sa devetnaest godina, u Bombaju sreo tajanstvenog svamija iz Bengala, koga je kasnije nazivao Dadađi. Ovaj mistični lik, za kojeg se veruje da je bio fizička manifestacija Bagvana Lakuliša, prepoznao je Čandrine unutrašnje borbe i savetovao ga da napusti misli o samoubistvu. Tokom narednih 15 meseci provedenih sa Dadađijem, Čandra je praktikovao joginski post, uključujući i intenzivan 40-dnevni post, kao i veoma jednostavnu, ali moćnu sadanu — jednu pranajamu i mantru. Uprkos jednostavnosti, ovi metodi probudili su u njemu snažne kundalini fenomene.
Nakon završetka posta, Dadaji mu je najavio da će u budućnosti primiti sanjasu (zavete odricanja) od drugog učitelja, te nestao iz njegovog života.
Bez direktnog vodiča, Čandra se upustio u godine intenzivne samostalne sadane, oslanjajući se na klasične joga tekstove i lično iskustvo. Njegova praksa uključivala je spontane telesne pokrete što je ukazivalo na duboki energetski proces. Kasnije je tumačio da mu je cilj bio da sakupi i kultiviše pranu u simpatetičkom nervnom sistemu, što je retka i napredna faza duhovne transformacije prema nekim tantri tradicijama.
Godine 1952., u Rišikešu, Svami Kripalvananda ponovo sreće Dadađija, ali ovoga puta u savršenom, mladalačkom siddha telu, što je za njega bilo konačna potvrda da je Dadađi zapravo Bagvan Lakuliš, 28. inkarnacija Boga Šive prema Šiva Purani. Od tada, Kripalvanandina sadana dobija novi smisao: da pripremi svoje telo za transformaciju u božansko telo.
Tokom svog života, Svami Kripalvananda je osnovao tri ašrama u Indiji i imao je brojne sledbenike. Njegov najpoznatiji učenik, Amrit Desai, sreo ga je još 1940. godine, a kasnije ga je pozvao da poseti SAD. Na poziv Desaija, Svami Kripalvananda dolazi u Ameriku u maju 1977. godine, sa prvobitnom namerom da ostane nekoliko meseci. Ipak, zadržao se pune četiri godine u Kripalu Centru u Masačusetsu.
Tamo je živeo skromno, u drvenoj kolibi, provodeći svakodnevno i po 10 do 12 sati u meditaciji. Njegovo prisustvo ostavilo je dubok uticaj na razvoj joge na Zapadu, a Kripalu Centar, koji nosi njegovo ime, danas je jedno od najuglednijih mesta za jogu i lični razvoj u SAD.
Uprkos njegovoj otvorenoj posvećenosti celibatu i askezi, pojavile su se i tvrdnje da je posedovao znanje o tzv. šaktičalana mudri, tehnici iz tantre koja uključuje seksualnu energiju u kontekstu duhovne prakse. Iako neki njegovi učenici tvrde da su o tome imali razgovore sa njim, a čak i navode jednu fotografiju kao dokaz, te tvrdnje nisu potvrđene i ostaju u domenu spekulacije.
Na jesen 1981. godine, Svami Kripalvananda se suočava sa pogoršanjem zdravlja i odlučuje da se vrati u Indiju. Ušao je u mahasamadi (svesno napuštanje tela) 29. decembra 1981. godine.
Njegovi učenici smatraju da je postigao mokšu (oslobođenje), ali da će se, prema njegovim rečima, vratiti da dovrši transformaciju i ostvari božansko telo.
Svami Kripalvananda ostavio je dubok uticaj na mnoge duhovne tragaoce širom sveta, uključujući i one sa prostora bivše Jugoslavije. Kako? Kripalvananda je imao četiri učenika koji su položili zavete odricanja: Svami Rađarši Munika, koji održava Bapuđijev ašram u Gudžaratu, Svami Vinit Munija koji je preminuo 1995. godine; Svami Ašutoš Munija koji održava maha-samadi Kripalvanande u Malavu, Indija, Amrit Desaija koji je doneo svoju verziju joge na Zapad 1960-ih i osnovao Kripalu Joga Center u njegovu čast. i Jogešvar Munija koji je dobio najviša jogijska učenja i bio od strane Kripalvanande upućen da podučava kundalini jogu na Zapadu; ali je preminuo 2007. godine. Jogešvar Muni je bio Čarls Berner, osnivač metode Intenziva prosvetljenja, tehnike koja je ostavila trajan pečat na duhovnoj sceni Balkana.
