Preuzeto iz joga sistema koji je podučavao Jogešvar Muni (Čarls Berner). Konkretno, Darma nivo, Korak 2, lekcija broj 6.
Ovaj članak je napisan u klasičnom jogičkom stilu kao dijalog između guru-a, u ovom slučaju, Jogešvara, i njegovog savršenog ljubitelja, Narade. Jogešvar znači Gospod Joge. I Višnu i Šiva se takođe nazivaju Jogešvar. Naravno, ovaj članak je metaforičan.
Narada je rekao: “Gurudeva, zašto je život bio tako izvrstan u drevna vremena? Koji su principi sleđeni što je rezultovalo u toliko mnogo svetaca?”
Jogešvar je rekao: “Praksa joge može da postoji jedino u uspešnoj i mirnoj naciji. Ljudi nacije postaju uspešni i mirni kroz primenu jogičkih principa u njihovom svakodnevnom životu. Jogički principi su oni principi koji dovode do jedinstva.”
“U drevnoj Barati (Indija), glavni jogički princip su sledili, pre svega sveštenici i baroni, zatim farmeri i trgovci, i konačno sluge. Glavni princip joge i Sanatana Darme je isti, “svet je jedna porodica”, ili u stanju jedinstva (joga). Sledeći ovaj princip, o deci se vodila briga sa ljubavlju, roditelji su bili poštovani, i braća i sestre su imali veliku ljubav jedni za druge. Brak je bio namenjen da sakupi porodicu. Stvoreni su rodovi. Svako je znao svakog, i zločin je bio minimalan.”
“Ovo je bilo moguće jer je populacija kontrolisana kroz jogičke principe. U drevnoj Barati, veličina porodice je bila ograničena na neznatno preko dvoje dece, restrikcijom seksualnog kontakta između žene i muža na dvaput mesečno, u onim danima mesečnog ciklusa žene koji je izbegavao plodne dane, i dopuštao seksualno ispunjenje. Ovo seksualno uzdržavanje imalo je još moćniji efekat stvaranjem kreativnog talenta kroz sublimaciju seksualnih fluida. Ljudi koji praktikuju seksualno uzdržavanje su zdravi, dugovečni i energični, i uvek su uspešni i srećni. Takvo uzdržavanje, ako se radi voljno, ne samo da vodi do uspeha u svakodnevnom životu, već vodi i do istinske religijske prakse. Visok procenat mudraca, svetaca i adepata u drevnoj Barati bio je skoro u potpunosti posledica seksualnog uzdržavanja, što je, u slučaju ovih izuzetnih ljudi, dovelo do celibata.”
Narada je rekao: “Voljeni Gurudeva, pre razvića joge, Arijevci su obavljali žrtvovanje životinja na svojim oltarima vatre. Zašto još uvek koristimo žrtvovanje, iako smo ne-nasilni?”
Jogešvar je rekao: “Da, jogiji praktikuju ne-nasilje. Žrtvovanje, međutim, jeste vredan princip, stoga domišljati jogiji zadržali su rituale žrtvovanja da bi podučavali nevezanost kroz žrtvovanje, ne životinja, već objekata od vrednosti. Iako bi vodio život kućedomaćina, u drevnoj Sanatana Darmi, čovek je kultivisao nevezanost. Ova nevezanost za materijalno bogastvo rezultovala je u relaksaciji od napetosti. U opuštenom stanju, ‘Sanatani’ nije nespretno baratao u kritična vremena, i bio je sposoban da misli jasnije. Tako je Sanatani uspevao.”
Narada je rekao: “Kroz koje su stepene života drevni ljudi prolazili, i kako su bili klasifikovani?”
Jogešvar je rekao: “Kada bi dete iz Sanatani porodice napunilo sedam ili osam godina, poslali bi ga u Gurukul, školu majstorskog yogija. Nakon što ga je majka dojila dve godine (ovo je isto tako prirodan metod kontrole rađanja), volela i učila, on bi imao utiske ljubavi i sigurnosti koji bi trajali čitav život. Zatim bi ga preuzeo otac, dete bi se teturalo za svojim ocem u svakodnevnom krugu kućnih poslova, razvijalo ručne veštine i privrženost za svog oca. Onda je dolazio odlazak iz kuće u ašram Gurua, i formalno školovanje vi počinjalo, uglavnom u doba razvoja karaktera. Takođe, deca sveštenika (Bramina) učila su Sanskrit, svete spise, jogu i rituale. Proučavanje oružja, administracije, i umetnosti posvećenja ovih veština Bogu, bilo je dodato obrazovanju sinova i ćerki velmoža. Deca seljaka i poslovnih ljudi učili su poljoprivredu i zanate, dok su deca sluga učili da služe. Ako bi, međutim, dete pokazalo nadprosečan kapacitet, ono bi bilo podučavano veštini koja je iznad one iz klase svoje porodice, i na taj način bivalo uzdignuto.”
“Kada bi im deca odrasla i kada bi se rodio prvi unuk, oni iz svešteničke klase i klase velmoža, dali bi porodično bogatstvo i imanje svojoj deci, i povukli bi se u šumu, ili na bilo koje izolovano mesto. Tamo bi muž i žena izgradili kolibu, imali baštu, živeli kao prijatelji, i praktikovali sadanu. Na taj način, najrazvijeniji ljudi ne samo da su zbrinuli i odgojili decu na najbolji način, već su, po završetku tog zadatka, ostatak svog života posvetili traganju za Istinom, Bogom. Sredovečna kriza beskorisnosti života bila je izbegnuta. Povrh toga, veliki broj takvih pustinjaka izrasli su u svece u svojih sledećih 20 – 25 godina, i postali Gurui društva. Deca su tako imala stvarnu osnovu da poštuju svoje roditelje, i uzdizanje društva bilo je obezbeđeno jer su ovi učitelji živeli i iskusili za sebe, kroz sprovođenje prakse joge, samu Istinu.”
“U mojim ašramima i centrima mi pokušavamo da živimo po takvim jogičkim principima. Naše učenje uključuje sve nivoe života i stepene evolucije satkane u njegovo tkivo. Mi pokušavamo da živimo po principima o Istini, onako kako su ih otkrili i podučavali drevni savršeni jogini i jogine. Odbacili smo običaje koji nisu ukorenjeni u Istini, a zadržali one koji jesu. Pokušavamo, prema tome, da praktikujemo Sanatana Darmu, i jednoga dana, kvalifikovaćemo se kao Sanataniji.”
Narada je rekao: “Ako su ovi principi tako uspešni, zašto je život u Indiji danas u takvoj materijalnoj nesreći?”
Jogešvar je rekao: “Bistro pitanje. Jogički principi bili su uspešni. Život u drevnoj Barati bio je srećan, zdrav i uspešan. Međutim, danas i preko hiljadu godina, samo nekoliko ljudi u Indiji živelo je prema ovim jogičkim principima, a još manje ih je praktikovalo jogu.”
Narada je rekao: “Ako su jogički principi toliko uspešni, zašto su odbačeni?”
Jogešvar je rekao: “Savršeni ljubitelju, joga je bila toliko uspešna da su najbolji ljudi postigli najviše stanje i bili oslobođeni, da se više nikada ne rode. Društvo ih je zauvek izgubilo. Oni koji su ostali bili su manje sposobne vođe. Tako je došlo do degeneracije. Kao rezultat, Barata je postala predmet invazije varvara koji su stalno iznova pljačkalu Indiju, i zaveli njene sjajne ljude svojim putevima.”
“Mi imamo mogućnost da živimo bolji, opušteniji i spiritualniji život. U epu drevne Barate, u Mahabharati, u ‘Šumskoj Knjizi’ u poglavlju, ‘Sešin Sa Markandejom’, Markandeja, objašnjavajući šta se dešava na kraju Kali Juge, doba konflikta, kaže: ‘Onda, kada se Eon završava, usred strašne destrukcije, svet počinje postepeno da se regeneriše sa Braminima na čelu. U to vreme, sudbina još jednom biva naklonjena da bi svet ponovo prosperirao.’ Bramini su Božji ljudi. Verujem da je život koji mi učimo deo tog novog sveta, početak novog Zlatnog Doba. Sada, jogički život drevnih vremena ima šansu da zaživi ponovo, i hoće!”
Narada je rekao: “Mudri učitelju, odgovorio si i nadahnuo me. Om namo bhagavate vasudevaya! Om namah shivaya!”
(“Om namo bhagavate vasudevaya” u prevodu znači “Om, prostracije Bogu, Darivatelju, Onome Koji Obitava u Svemu”, dok “Om namah shivaya” znači “Om, Prostracije Bogu, Blagonaklonom Uništavatelju”).
