Kada se spomene Kama Sutra, većina će odmah pomisliti na egzotične seksualne poze i erotsku akrobatiku. Međutim, ovaj tekst, koji potiče iz perioda između 2. i 4. veka nove ere, predstavlja mnogo širu filozofsku i kulturnu raspravu, dok je tema seksa zapravo samo jedan njegov, prilično mali, deo. Kama Sutra u svojoj suštini nije ekskluzivno priručnik o telesnom zadovoljstvu, već vodič za umetnost življenja, ljubavi i odnosa među ljudima.
Pripisivana mudracu Vatsjajani, Kama Sutra je deo tradicije Kamašastre (nauke o žudnji) i bavi se kamom, jednim od četiri cilja života u indijskoj filozofiji (uz darmu – dužnost, artu – materijalni uspeh, i mokšu – duhovno oslobođenje). Vatsjajana nije bio tvorac Kama Sutre u potpunosti, već njen kompilator i komentator, budući da se oslanjao na ranije izgubljene spise kao što su dela Nandinje, Babravje i drugih autora iz stare škole ljubavnog učenja.
Gde se učila Kama Sutra? Kao deo šireg obrazovanja koje se prenosilo u okviru gurukula, tradicionalnih škola u kojima su učenici (bramakari) živeli sa svojim učiteljem (guruom) i učili različite aspekte života.
Iako nikada nije bila obavezna komponenta svih gurukula, ona se posebno negovala u:
- Gurukulima kraljevskih porodica, gde su princu prenošene veštine vladanja, diplomatije i odnosa među polovima, što je uključivalo i izučavanje Kama Sutre.
- Tantričkim hramovima i centrima.
- Učeničkim školama u Kašmiru i Varanasiju, gde su se izučavali klasični tekstovi, uključujući i Vatsjajaninu Kama Sutru, uz filozofske komentare.
Imena konkretnih učitelja Kama Sutre najčešće nisu beležena, jer je ova tema bila deo šireg obrazovanja o životu i estetici, a ne izdvojena specijalnost. Ipak, poznato je nekoliko važnih ličnosti koji su doprineli očuvanju i interpretaciji teksta:
- Koka Pandit (Pandit Kokoka) – autor Ratirahasje (Tajna ljubavi), 11. vek, teksta koji se nadovezuje na tradiciju Kama Sutre i podučavan je na dvorovima.
- Đajadeva, pesnik i mistik iz 12. veka, kroz svoje delo Gita Govinda uveo je elemente erotske poezije povezane sa božanskom ljubavlju, što je imalo temelj u filozofiji Kama Sutre.
- U kasnijim vekovima, učenjaci na Nalanda i Takšasila univerzitetima takođe su obrađivali tekstove iz oblasti kama-šastre (nauke o želji i odnosima), iako nisu direktno predavali Kama Sutru kao poseban predmet.
Tekst Kama Sutre ne propisuje samo pravila ljubavi, već i umetnost življenja, što posebno naglašava kroz 64 veštine (kala) koje čine jezgro obrazovanja sofisticiranog pojedinca.
Prema Kama Sutri, 64 veštine nisu bile ograničene na erotske veštine, već su obuhvatale širok spektar intelektualnih, umetničkih, praktičnih i društvenih kompetencija. Ove veštine, katalogizovane u drugom delu teksta, bile su namenjene kako nagarikama (gradskom stanovništvu) tako i ganikama (dvorskim damama i učesnicama u društvenom životu), ali i muškarcima iz viših slojeva. Cilj je bio stvaranje svestranog, kultiviranog pojedinca, sposobnog da se kreće u elitnim krugovima.
Veštine se mogu kategorizovati u nekoliko ključnih oblasti:
- Umetnost i zabava: Pevanje, sviranje instrumentata (npr. vina, flauta), ples, pisanje pesama, crtanje, pozorišne improvizacije, dekorisanje prostora.
- Intelektualne discipline: Studije jezika, logika, matematika, arhitektura, sastavljanje zagonetki, poznavanje književnosti.
- Praktične veštine: Kuvanje, priprema parfema, vezenje, tkanje, obrada dragulja, hortikultura, gradnja namestaja.
- Telesna sposobnost: Mačevanje, streličarstvo, borilačke veštine, jahanje, gimnastika.
- Društene strategije: Umešnost u darivanju, vođenje konverzacije, poznavanje psihologije, flertovanje, čak i iluzionizam.
Neke od neobičnijih veština uključuju: obučavanje papagaja da govore, pravljenje veštačkih cvetova, organizovanje borbi petlova ili zmija, te alhemiju. Ove aktivnosti nisu bile puke zabave već su služile za razvijanje kreativnosti i društvene inteligencije.
U drevnoj Indiji, ovakvo obrazovanje nije bilo luksuz, već sredstvo za integraciju u društvo. Za žene, posebno one u ulozi ganika, koje su bile obrazovane slobodne žene i često patroni umetnosti, ovakve veštine predstavljale su sredstvo za nezavisnost i društveni uticaj. Za muškarce, one su simbolizovale status i sposobnost da budu “renesansne osobe” svog vremena.
Vatsjajana ističe da ovladavanje ovim veštinama nije samo put ka seksualnoj privlačnosti, već i ka harmoniji u svakodnevnom životu. Na primer, poznavanje kulinarstva ili muzike doprinosi zadovoljstvu partnera, dok borilačke veštine osiguravaju fizičku sigurnost.
Danas, mnoge od ovih veština deluju anahrono, ali suštinski principi su isti. Kama Sutra podsjeća da erotska privlačnost nije izolovana od drugih aspekata kulture, već proizilazi iz razvijenog i sofisticiranog uma i tela.
I gde je tu mitologija i da li je Kama Sutra deo tantre? Naučnici kažu da nije, ali da li naučnici uvek znaju to što govore?
Šuka znači tropska ptica, ali se naročito odnosi na papagaja. Ova ptica ima posebnu privilegiju da počiva na desnom ramenu indijske boginje koja je božanski uzor (upasana murti) za lepe umetnosti, posebno muziku i ples. Šuka u uho boginje prenosi 64 veštine. O sam Avarar Krišna je bio neko ko je poznavao te veštine. Po tradiciji svaka nauka se uči dve i po godine, ali je Krišna u ašramu učitelja Sandipanija u gradu Avanti (današnji Uđain) za samo 64 dana naučio četrnaest vrsta nauka (vidji) i šezdeset četiri umetnosti (kala).
Kama Sutra nije tantra, ali je u neku ruku deo nje pošto način života po Kama Sutri nekog priprema za tantru. Tantra je u tom smislu ontološko proširenje načina života po Kama Sutri. Energetska anatomija je kompleksna i takav način života ne utiče toliko na čakre, već na takozvane grantije, čvorove, čije je „otvaranje“ veoma bitno za proces rada sa onim što se u tantri naziva Kundalini.
Tako da veoma često postoje suptilne veze između stvari koje naučnici, ako nisu i iskusni praktičari što je veoma retko, nikad i ne primete.
