Vatsjajana je ime koje se neraskidivo vezuje za jedno od najpoznatijih i najčešće pogrešno shvaćenih dela u svetskoj književnosti, Kamasutru. O njemu se sa sigurnošću zna veoma malo, ali ono što se može rekonstruisati iz njegovog dela i kasnijih komentara ukazuje na učenjaka izuzetne pronicljivosti i filozofske širine, koji je živeo negde između 3. i 5. veka nove ere, verovatno u gradovima severne Indije poput Pataliputre (današnja Patna).
Vatsjajana je stvarao u vreme kada je Indija bila pod snažnim kulturnim, političkim i religijskim uticajem Gupa dinastije (oko 320–550. n.e.). Taj period se često naziva “Zlatnim dobom Indije”, jer je obeležen procvatom umetnosti, nauke, matematike, filozofije i književnosti. Vatsjajana je bio deo šireg intelektualnog i duhovnog sveta koji je podrazumevao holističko poimanje života u kojem su darma (dužnost), arta (materijalna korist), kama (zadovoljstvo) i mokša (oslobođenje) bili ravnopravni ciljevi čovekovog postojanja.
Iako ga savremeni svet uglavnom percipira kao “seksualnog gurua”, Vatsjajana je zapravo bio filozof i moralista, a njegova Kamasutra je delo koje se bavi celokupnim fenomenom ljubavi, odnosa i društvenih normi. Sam autor kaže u uvodu da nije pisao Kamasutru kao sredstvo za podsticanje senzualnosti, već kao priručnik za razumevanje jednog od osnovnih aspekata ljudskog života, žudnje (kama).
Kamasutra nije pornografska literatura, kako se često pogrešno tumači u popularnoj kulturi, već zbir od 36 poglavlja podeljenih u sedam knjiga, koje pokrivaju teme od izbora partnera, vođenja ljubavi, odnosa između muškaraca i žena, do pitanja braka, neverstva, pa čak i uloga kurtizana u društvu.
Vatsjajana sebe ne predstavlja kao proroka niti inovatora. On je, kako kaže, prikupio, organizovao i sistematizovao stariju tradiciju znanja o ljubavi i žudnji, oslanjajući se na mnoga prethodna dela i autore, kao što su Nandin, Gonardija i Suvarnanaba. Ipak, njegova sposobnost da jasno artikuliše ideje, moralne dileme i društvene odnose čini ga autorom čije delo nadilazi erotski žanr i postaje antropološki i filozofski značajan tekst.
On ne idealizuje ljubav, ali je ni ne osuđuje. Kamu prikazuje kao legitiman i prirodan aspekt ljudskog života, ali uvek u ravnoteži sa darmom i artom. Njegov ton je racionalan, trezven i daleko od vulgarnog, što pokazuje duboko razumevanje kompleksnosti ljudske prirode i društva.
Zabeleženo je vrlo malo konkretnih biografskih podataka o Vatsjajani. Smatra se da je pripadao braminskoj kasti, i moguće je da je bio samostalan mislilac ili učitelj u nekom od tadašnjih učilišta (gurukula). Neki istoričari spekulišu da je mogao biti povezan sa učenjima Njaja škole filozofije, koja se bavi logikom i epistemologijom. Njegovo delo je vekovima prepisivano i komentarisano. Najpoznatiji komentator Kamasutre bio je Jašodhara u 13. veku. Na Zapadu, Kamasutra je postala poznata tek nakon viktorijanskog prevoda koji je 1883. izradio ser Ričard Frensis Barton, zajedno sa indijskim učenjakom Bagavanlalom Indradžijem. Nažalost, upravo taj prevod je i doveo do brojnih pogrešnih tumačenja o prirodi dela.
Takođe, postoji određena konfuzija oko toga da li je napisao i druga dela. Neki izvori spominju da je Vatsjajana napisao komentar na Njaja Sutre, ključni tekst indijske logike i filozofije. Međutim, ovo delo pripada Paksilasvaminu Vatsjajani, drugom autoru istog imena koji je živeo kasnije (4. vek n.e.) Isto tako, navodi se da je napisao i Purušasamudrikalakšanu, tekst o fiziognomiji, ali nema jasnih dokaza o autentičnosti te tvrdnje.Spominje se u kontekstu sanskrtske retorike, konkretno da je napisao Alaṃkarasutru, ali većina istraživača smatra da je ovo delo verovatno napisao neki drugi autor.
I bez da znamo da li je Vatsjajana napisao išta od toga, on je ostao jedinstvena figura u istoriji svetske književnosti kao filozof žudnje, racionalni moralista i pronicljivi analitičar ljudskih odnosa. Njegova sposobnost da piše o ljubavi, seksu, društvu i moralu bez predrasuda, ali s dubokom promišljenošću, čini ga autorom čije je delo i danas relevantno kako za istraživače, tako i za svakoga ko želi da razume ljudsku prirodu u njenoj celovitosti.
