Mantra je četvrti studijski album pank grupe Shelter i budući da sviraju muzički pravac nazvan Krishnacore ovaj album se ističe tematskom posvećenošću Hare Krišna filozofiji i kritikom zapadne civilizacije. Frontmen Rej Kapo, poznat i kao Ragunat Dasa, koristi tekstove pesama da istraži teme kao što su empatija, odricanje od materijalizma i potraga za duhovnim ispunjenjem. Prva pesma, Message of the Bhagavat, otvara album mantrom koja sadrži imena osnivača Gaudija Vaišnavizma Čajtanje Mahaprabua i njegovih učenika, uspostavljajući tako prepoznatljiv tematski ton za ostatak Mantre.
Muzički, Mantra predstavlja evoluciju ka melodičnijem hardcore izrazu, zadržavajući pritom izvestan deo energije i intenziteta prethodnih izdanja, pri čemu sam album ima 11 pesama koje su stale u nešto više od 30 minuta. Što je sasvim odgovarajuća dužina za ovakav album. Za razliku od recimo albuma Songs of Separation grupe 108, drugog bitnog predstavnika Krishnacore pravca, koji je sasvim solidno urađen, doduše ne i toliko dobar kao Threefold Misery, ali mu je zamerka da je mogao biti samo malo kraći.
Ono što je problem sa ovim albumom je to što deluje kao da je Shelter želeo širi komercijalni uspeh i proširenje svoje publike na način koji dovodi do gubljenja dela svog autentičnog identiteta. Tako da se ne može ne primetiti da koketiraju sa formulama koje su već bile isprobane i uspešne kod grupa poput Beastie Boys, ali bez nečeg što bi mogli da nazovemo muzičkom uličnom inteligencijom. Sami Beastie Boys su na prvom EP izdanju bili sasvim solidna pank grupa koja je čak u pesmama pominjala The Crass, a taj singl je i distribuiran preko Crass etikete, ali su negde 1983. potpuno prešli u hip hop, postigli veliki komercijalni uspeh i čak su dve godine kasnije išli na turneju sa Madonom. Mantra je zapravo veoma komercijalan album, sa „himničnim“ pesmama poput Here We Go, ali nikad nisu postigli veliki komercijalni uspeh kao recimo Green Day i slični primeri pop panka. Mada i jedni i drugi mogu da se slušaju dok nekog roditelji voze subotom u porodični šoping u tržnom centru.
Sledeći album Beyond Planet Earth im je još više otišao u pop smeru, tako da je to otvorilo pitanje da li je ovo bio pokušao da se komercijalizuju kako bi zaradili velike pare, ili da naprave veliku popularnost kako bi onda to koristili za širenje svesti o Krišni? Ili možda i jedno i drugo? Pri čemu u osnovi nije sporno ni ako neko želi da zaradi više novca, što je sasvim legitimno, budući da svako od nečega mora da živi. No u ovom slučaju postoji i jedna druga mogućnost koju oni koji stvari posmatraju sa strane teško primećuju i verovatno bi i teško mogli da je razumeju. Rej Kapo je meditant, neko ko praktikuje sistem bakti joge. To menja ljude i bes i agresija koji prate pank i hardcore onome ko se bavi jogom u nekom momentu mogu da postanu strani. Jedan od bolji opisa meditacije i njenih efekata dao je Sanđaj Rat u svojoj knjizi A Course on Jaimini Maharshi's Upadesha Sutras – Volume I (Sagittarius Publications, 2009), u trećoj lekciji i njenom delu koji se zove Šta se tačno dešava sa umom tokom meditacije?
„Primenićemo ovo na život čoveka čiji svet karakteriše visok nivo rađasa (guna aktivnosti) i koji naporno radi da bi sebi obezbedio bolji i udobniji život. Usled određenih iskustava, on pokušava da prihvati duhovniji način života i otkriva da može da umiri svoj um pomoću meditacije. U početku primećuje znatno poboljšanje, um mu se smiruje, ali njegov spoljašnji svet postaje sve neuredniji i haotičniji.
To se dešava zato što je ukupan stepen nereda (anrta) u njegovom ‘sistemu’, tj. njegovom svetu, bio visok još od početka, a ono što je postigao meditacijom jeste izbacivanje tog nereda iz svog uma. Tehnike meditacije deluju poput frižidera: kao što frižider hladi sve što je unutar njega, izbacujući toplotu napolje, tako i meditacija hladi um i pokušava da ga „zamrzne“, sputavajući njegovu prekomernu i besplodnu aktivnost.
Da bi ohladio predmete unutar sebe, frižider mora da izbaci toplotu u prostoriju; slično tome, meditacija izbacuje nered iz uma napolje, u svet ili sistem osobe. To izaziva trenutnu reakciju: svet oko njega postaje još haotičniji. Tendencija sistema jeste da pokuša da vrati taj nered nazad u njegov um; ukoliko u tome ne uspe, sistem mora da ga izbaci dalje, u širi svet.
Početna borba vodi se između čoveka i njegovog sveta: on odbija da prihvati nered koji je izbacio iz svog uma. Sistem uči da on više neće primiti nazad taj nered i mora ga odbaciti dalje u svet. Vremenom se svet oko njega menja, njegovi prijatelji, razgovori, težnje i ukusi postaju drugačiji. Konačna situacija nastaje kada njegov svet postane potpuno usamljen, upravo ono što njegov um traži, i on se povlači u tišinu planina.
Postoje razne vrste meditacionih tehnika, a svaka škola tvrdi da je baš njena najbolja, kao što svaki um veruje da je gospodar sveta. U stvarnosti, različite tehnike odgovaraju različitim tipovima uma, u zavisnosti od faktora koji upravljaju njihovim manasima.“
Dakle, nekome ko ne praktikuje istočnjačka učenja može delovati kao da se neko „prodao“ zato što je promenio nešto u svom muzičkom izrazu. Slava donosi i novac, tako da se ne može isključiti da je Rej Kapo želeo i veću zaradu. Ali ono što svi zanemaruju je činjenica da mantra i istočnjačke prakse menjaju ljude. Imamo tako slučaj Bred Vornera koji je bio basista pank grupe Zero Defex, pa potom postao zen sveštenik i napisao nekoliko knjiga o zenu i panku, kao i slučaj Noa Levina koji je od panka i zavisnosti od narkotika stigao do budističkog učitelja i takođe pisao knjige o tome. Istočnjačke prakse jednostavno smiruju i potreba za besom, agresijom i zvukom inspirisanim time jednostavno se smanjuje. Krishnacore privlači takvu omladinu, ali da li oni posle više godina meditiranja i mantranja ostaju besni, ili se promene? To je tema o kojoj bi trebalo razmišljati, a do tada Mantra ostaje značajno izdanje koje uspešno spaja duhovnost i hardcore punk, nudeći slušaocima ne samo muziku već i poruku.
