Tomas de Long (21. maj 1946 – 9. novembar 1982), poznatiji kao Gvidion Penderven, bio je pisac, bard i veštac. Sa veštičarstvom se prvi put susreo preko školskog druga čiji je otac bio Viktor Anderson, pesnik i visoki sveštenik Feri veštičije tradicije. Već sa trinaest godina Tomas je postao učenik Viktora Andersona, što je ostao sve do svojih dvadesetih. Viktor i njegova supruga Kora Anderson tretirali su ga gotovo kao usvojenog sina, a o toj dubokoj i gotovo roditeljskoj povezanosti Gvidion je pisao u neobjavljenom eseju Anatomy of a Witch, čije je delove Čas Klifton objavio u knjizi Her Hidden Children.
Tokom godina, Gvidion je napisao mnoge pesme i liturgijske tekstove za Feri tradiciju, uredio i pomogao Viktoru da objavi njegovu knjigu Thorns of the Blood Rose, a takođe je preimenovao tadašnju “Faery” tradiciju u “Feri”. Smatra se jednim od ključnih osnivača Feri tradicije u njenom modernom obliku. Linija inicijata koja vodi poreklo od njega danas je poznata kao “Watchmaker“.
Sredinom šezdesetih Tomas se upisao na Državni univerzitet Kalifornije, gde je studirao glumu. Iako se nije pronašao u modernom teatru, bio je fasciniran antičkom grčkom dramom i delima Vilijama Šekspira. Pridružio se Društvu za kreativni anahronizam (Society for Creative Anachronism), naučio je velški jezik i počeo da se dopisuje sa paganima iz Velsa, što ga je inspirisalo da se identifikuje kao druid. Pridružio se i organizaciji New and Reformed Druids of North America, koju je vodio Ajzak Bonevic.
Zajedno sa prijateljicom Elis Harlou, takođe inicijatkinjom Feri tradicije, Gvidion je 1972. osnovao organizaciju Nemeton (velški izraz za sveti gaj). Nemeton se ubrzo proširio širom Amerike i odigrao ključnu ulogu u razvoju rane vikanske i paganske scene. Izdavali su i časopis koji je ugašen nakon tri broja, ali je njihova najvažnija publikacija postala muzička: vinil iz 1975. godine pod nazivom Songs for the Old Religion.
Ovaj njegov album je istovremeno i umetničko delo i i dokument rađajuće neopaganske duhovnosti u Americi.. Prvi je paganski album snimljen od strane praktičara neopaganizma, izdat je ta za Nemeton etiketu i predstavlja autentičan izraz ritualne i paganske muzike u folklornoj tradiciji. Izdat je kao lokalno kalifornijsko privatno izdanje.
Produkcija je jednostavna, za današnje vreme prilično ispod standarda kvaliteta, ali baš takva daje posebnu patinu i snagu albumu, lišavajući ga tehničke preciznosti, ali mu daje sirov i neposredan utisak duhovnog doživljaja, kao da prisustvujemo stvarnim ritualima, a ne slušanju studijski obrađenog proizvoda. Upravo ta nesavršenost stvara osećaj intimnosti, autentičnosti i magijske prisutnosti koju savršeni snimci često izgube. Zato je dobro slušati ovaj album zatvorenih očiju.
Pesma The Lord Of The Dance, odlično odslikava atmosferu sedamdesetih i u to vreme rastućeg neopaganskog pokreta. Vesela i ritmična, emituje optimizam i pozitivne stavove prema svetu. Odsvirana akustično prebacuje slušaoca u sred grupe tripi hipi neo pagana koji je sviraju i igraju na proplanku shodno i stihovima koje donosi:
“Igraću na sabatu dok pevate čarolije
Pevaću i igraću da svi budu dobro
Kad se igra završi, ne misli da sam otišao
Ja živim u muzici, pa i dalje igram”
Ostale Pesme prate standardnu vikansku tematiku, a naročito se izdvaja pesma The Sungod koju je napisala i izvela Dejna Korbi, koja je pevala i sve ženske prateće vokale na albumu. Inače ona je danas nosilac Mouzian vika tradicije u Americi, koja poreklo ima u gardnerovskoj i aleksandrijskoj viki, ali i vezu sa 1774 tradicijom tradicionalnog veštičarenja. Autorica je i knjige The Witches’ Runes: A Traditional Divination System.
Veoma je teško izdvojim pojedinačne pesme, ovo je jednostavno album koji je, što je veoma uočljivo, autentičan i zasnovan na iskrenom entuzijazmu duboko ukorenjenon u nastajućoj tradiciji. Za svakog ko se pronalazi u viki i neopaganizmu Songs for the Old Religion je neizostavno obrazovno štivo.
