(Intervju koji smo napravlili pre vise godina, ali do sada nikada nije bio objavljen)
1.Inicirani ste od strane Aleksa i Maksin Sanders u njihovom kovenu. Kakva su vaša sećanja na taj period i do koje mere ono što ste objavili u svojim knjigama odslikava ono što ste naučili od Aleksa Sandersa?
Ono čega se najviše sećam jeste to da uistinu i nismo previse ohrabrivani da gledamo izvan onoga što smo naučili u Aleksandrijskoj tradiciji toga vremena.Mogla bih, ako ćemo već da govorimo iskreno, da to dalje pojasnim činjenicom da, na bilo koji način, nismo bili ni obeshrabrivani. Aleksovo učenje je u to vreme bilo u celosti zasnovano na Visokoj magiji. Stjuart i ja smo želeli da zadjemo i na teritorije izvan toga. Iako je to bio jedan od motiva da napustimo koven, to u stvari nije bio I glavni razlog za to. Stjuartu i meni je već bila dato “dopuštenje” da kao veštice drugog stepena osnujemo naš vlastiti koven. Počeli smo da eksperimentišemo I sa drugim oblicima magije I prirodno je da smo otišli dalje od onoga što je Aleks podučavao. Aleks se u stvari trudio da rasturi naš koven. Stjuart i ja, kao i ostali članovi našeg kovena, odbili smo da se opet priključimo glavnom kovenu radi ponovnog treninga. Na kraju Aleks i nije imao drugi izbor, sem da nam da treće stepene i da nam dozvoli da se odvojimo.
Tehnički, ja sam Aleksandrijska veštica po liniji (ako verujete u takav koncept, što kad sam ja u pitanju nije slučaj), ali po pitanju prakse to nije baš tako. Kada smo se preselili u Irsku 1976, potpuno smo se odvojili od učenja Aleksandrijske tradicije. To učenje jednostavno nije bilo prigodno uz “keltsko svitanje” Irske, njenu mitologiju, folklor I ceo irski krajolik koji nam se desio. Volim da zovem sebe samo “vešticom” I moje, kao I prakse mog kovena, eklektične su, no u biti ako znate išta o istoriji Vike i sve druge tradicije su takve. Stjuart i ja smo godinama zadržavali osnovni aleksandrijski okvir rad, ali smo počeli da to preradjujemo kada je Gevin ušao u naše živote.
Odbacila sam mnoge dogme koje postoje u Britanskom tradicionalnom veštičarstvu, a koje su u Americi još uvek poznate i prisutne. Na primer, ne slažem se sa konceptom linija koji je zasnovan na tome da neko nije veštica, dok ne može da dokaže poreklo od neke odredjene osobe kao što je Aleks to mogao u odnosu na Džeralda Gardnera. Takav koncept je marginalizovao mnoge veštice sa istinskom duhovnom Iniicijacijom. Postoji samo jedan Inicijator I to je vaš Bog ili Boginja koji vas iniciraju i ja u to čvrsto verujem. I zato mi oboje govorimo da ne postoji takva stvar kao što je samoinicijacija, jer ako vas Bog ili Boginja iniciraju, kako biste mogli vi sami da ro uradite?!
2. Šta veštičija tradicija znači za vas I kakav je vaš stav o inicijaciji? U vašoj knjizi Progressive Witchcraft, na samom početku pominjete ideju da je poreklo veštičarenja u šamanizmu. Tokom vaših putovanja širom sveta i kontakata sa različitim vešticama da li ste primetili da se kod nekih od njih u ritualima i praksama pojavljuju šamanistički elementi?
To je u stvari nekoliko pitanja. Stoga razmotrimo najpre inicijaciju. Mnogi prodju kroz samo jednu veliku duhovnu inicijaciju u svom životu. To ne dolazi od bivanja u Krugu dok ste vezani kao kokoš, niti od simboličnog bićevanja, već dolazi od nečeg božanskog ma kako da to zovete, Bog, Boginja, Jehova, Alah ili čak od Velike Bundeve, a generalno gledajući ispoljava se u svakodnevnom životu. Inicijacija u kovenu (obično 2. stepen) je potvrdjivanje te promene. Ako pričamo o kovenskoj i o samostalnoj inicijaciji kao podjednako ispravnima, to je onda baš ono što mi govorimo i mislimo. Sretali smo osobe koje su treći stepen I nikad nisu prošle kroz ovo duhovno iskustvo, ali smo sretali I samoinicirane veštice koje jesu. Ako neko sam otvori krug I prizove Božanstva za inicijaciju i oni dodju i iniciraju tu osobu, da li je to onda sasvim izvesno i ispravno kao iskustvo, kao i ono koje se desi u okviru strukture kovena? Inicijacijska struktura jednog kovena je isto toliko važeća kao I inicijacijska struktura drugih kovena iako su sve one nezavisne inicijacijske strukture unutar tradicije. Istinska inicijacija je duhovno iskustvo, epifanija ili ako koristimo budističku terminologiju prosvetljenje, veza sa božanskim koje vrši glavnu promenu, ne samo na nečije religijske ili duhovne poglede, već na nečiji ceo život. Da, imamo inicijacije unutar Vike, ali one su opšte gledano hijerarhijski zasnovane na nivoima postignuća u okviru položaja u kovenu. One jesu upotrebljive, kako ćemo dalje u odgovaranju objasniti, ali naposletku postoji samo jedna inicijacija koja vas povezuje sa božanskim, ma kojim imenom ga vi zvali.
Kao odgovor na tvoje pitanje o šamanizmu, mi smo od osamdesetih otišli dalje od onoga što bi mogli nazvati mejnstrim Vika. U našim praksama postali smo mnogo više pod uticajem plemenskih i šamanskih tehnika. Delom je to bilo pod uticajem putovanja i sretanja plemenskih kultura Australije, Novog Zelanda i Južne Afrike, ali ono što je interesantno je to da nas je to stvarno vratilo ka korenima veštičarenja koji su u evropskom šamanizmu. Tako da mi vise ne uzimamo kabalu ili ritualnu magiju kao osnov za način našeg rada, već stavljamo mnogo veći naglasak na duhovne misterije i ličnu vezu sa božanskim. To je ona direktna duhovna veza koju šamanizam ohrabruje. Shvatili smo da je ta direktna veza ono što je potrebno svuda u svetu gde smo bili i da je to nešto što je nedostajalo Viki, gde ljudi nisu ohrabrivani da obožavaju Boginju i Boga. Sada može da se vidi da silovito raste broj grupa povezanih sa posebnim vezama sa specifičnim božanstvima. Inicijacija je, naravno, direktno povezana sa time.
3. Rad sa precima, bar kako ja to znam, nije nešto što se sretalo u veštičarenju, bar ako govorimo o radu Gardnera i Sandersa. U svojoj knjizi vi govorite o radu sa precima i dajete primer devojke koja je, iako nije afroameričkog porekla, postigla jaku vezu sa Orišama koje jesu afričkog porekla. Po vama, da li su duhovi teritorijalno ograničeni, ili oni mogu da se pokreću i sele zajedno sa velikim migracijama stanovništva? U toj knjizi, vi smeštate božanstva veštica medju predačka božanstva navodeći primer Aradie. Da li možemo stoga da zaključimo da je originalno veštičarenje bilo plemenski ili porodični predački kult, ili je jednostavno pripadalo nekim konkretnim zanimanjima?
Neka božanstva su definitivno teritorijalno povezana, kako si ti to formulisao, Naziv za njih bi bio Genus Loci. Takva je irska Boginja Boan. I stoga su oduvek postojala tradicionalna hodočašća, čak i pre hrišćanstva, do odredjenih mesta božanstava. Zaštitnička božanstva, dakle ona povezana sa plemenskim aktivnostima, putuju sa migracijama. Često se tokom tih selidbi menjaju kao deo tog procesa. Boginja Hekata se značajno promenila od klasičnog perioda i ranih zapisa o njoj u Grčkoj, do svoje evolucije kada je postala deo Diane Triformis u Rimu, pre pojave hriščanstva. Gore pomenuti vudu Loa i Oriše santerije su takođe dobar savremeni primer toga. Onako kako ih vide u Americi, to je sasvim različito od originalnog oblika koji su imali u Africi.
Mnoga evropska božanstva su u stvari predačka. To znamo iz pisane istorije gde su često porodice iz otmenih kuća tvrdile da direktno potiču od božanstava. To je veoma dobro zabeleženo od strane anglosaksonskog istoričara Velečasnog Bedea. Nordijski, anglosaksosnki, velški i irski kraljevi su se odreda pozivali da vode poreklo od božanstava.
Ovo znanje je zaboravljeno, ili čak moguće i namerno potiskivano tokom ranog hrišćanskog perioda. Niko nije želeo da u ta vremena bude povezan sa neverničkim bogom! Verujemo da je poput mnogih zanata srednjeg veka, veština veštičarenja prenošena porodično, baš kao što je to bilo sa recimo kovačima i tkaljama, kao znanje koje je bilo preneto od božanstava tog umeća. Stoga, oboje je tačno, bilo je i predački kult i profesija.
4. Da li je istina da je Džanet inicirana i u vudu i da je tu dodatno istraživala tehnologij transa? Neke sveštenice koje sam video delovalo je kao da zapravo glume trans. Da li savremeno veštičarenje ima način, ili tehnologiju za ulazak u stanje transa, kao što je, na primer, ima vudu?
Ni jedno od nas nije inicirano u vudu ili santeriju, iako smo počasni Starešine Lesoto Sagoma (tradicinalni iscelitelji Južne Afrike). Istraživali smo i vudu I santeriju dok smo istraživali stanja transa, isto kao i nordijske metode. Iznašli smo da je Viki nedostajao takav oblik treninga. Dosta tradicionalnih tehnika je ili izgubljeno ili “pročiščeno”, naročito kada se dodje do rituala, kao što je Spuštanje meseca. Džanet je prirodni medijum, a Gevin ima “zaleđinu” u Spiritualističkoj crkvi. Iz onoga što smo naučili iz analiziranja, praktikovanja i iskustva koje je iz toga proizašlo, razvili smo sistem Četiri ključa za podučavanje transa ne samo u Viki, već I u drugim tradicijama. Taj rad je objavljen prošle godine u našoj knjizi LIFTING THE VEIL: A WITCHES'GUIDE TO TRANCE-PROPHESY, DRAWING DOWN THE MOON, AND ECSTATIC RITUAL. Podučavanje ka božanstvu orijentisanog veštičarenje, gde je veza sa božanskim kroz trans bila glavni duhovni cilj, naš je glavni rad tokom proteklih 15 godina.
5. Vi se bavite i tarotom. Ako se ne varam čak ste učestovali na jednoj od tarot konferencija Markus Kaca. Koji vi špil lično koristitite i zašto do sada nije uradjen neki tarot špil koji bi se zasnivao na Tradicionalnom britanskom veštičarenju? Da li je tarot korišten u kovenu Aleksa Sandersa kad ste vi inicirani i da li uopšte u Britanskom tradicionalnom veštičarstvu postoji neka posebno razvijena metodologja za rad sa tarotom ili se koristi nešto što se nauči negde izvan veštičarenja?
Ne, nismo nikad prisustvovali ni jednoj od Markus Kacovih Tarot konferencija.. Džanet koristi Tarot od 1970. i njen lični dek je Rajder-Vejtov. Špil koji trenutno koristi je star preko 40 godina. I da, u biti postoji rarot špil za Bratansko tradicionalo veštičarenje, znaš li da mnogi iz britanskog umeća uopšte ne koriste taj izraz, to je američki izraz?. Špil se zove The TAROT OF THE OLD PATH, a autor mu je Howard Rodway. Mi, Džanet i Stjuart, smo bili savetici I pridoneli umetničkim delom izradi.
Aleks je intenzivno koristio tarot u magijskim ritualima, Podučeni smo nekoliko metoda kako da ga koristimo, sve su kasnije inkorporirane u Aleksandrijsku Knjigu senki.
6. U svojoj knjizi Inner Mysteries na jednom mestu citiral ste da je stvarna magija zasnovana na energiji, a ne na ceremonijama. Koliko je, ako je uopšte, veštičarenje zasnovano na ceremonijalnoj magiji, ili je bliže čarobnjaštvu?
Originalno veštičarenje, ono seosko, nije zasnovano na ceremonijama, izuzev kada je veštica, Sveštenica ili Sveštenik, izvodila ritual za zajednicu. Tradicionalne veštičije magijske prakse su bile zasnovane na manipulaciji energijom. To je moglo da se izvede sasvim izvesno pomoću upotrebe reči, ali to nije bilo neophodno i ritualističko (repetitivno). U tom smislu reči su korištene za manipulaciju energijom (često eteričkom) da bi se izazvala promena, tj čarobjaštvo. Moderna Vika i veštičarenje vuku veoma puno od magijskih praksi magijskih redova 19. I 20. veka. Pošto je postojao tako veliki prekid u prenošenju magijskog znanja, moderne veštice su koristile ono što im je bilo dostupno da popune tu prazninu. Na nesreću, to je često odvodilo veštičarenje sa smera u kojem su bile originalne prakse.
7. Poznato je da je Džanet inicirana u italijansku strega tradiciju. Koliko ste upoznati sa veštičarenjem u istočnoj Evropi? Po legendi Aradia je nakon bežanja iz Italija prošla kroz Srbju, a u Rumuniji su još živi neki narodni obredi vezanu za nju pod imenom Herodija. U modernim knjgama o vešticama uglavnom se koriste zapadno evropski izvori Da li mislite da se korištenjem istočnoevropskih izvora može formirati objektivnija slika o drevnim vešticama?
Naše znanje o praksama u Istočnj Evropi je veoma ograničeno, iako smo upoznati sa nekim od praksi koje se mogu sresti u baltičkim državama, kao što je Litvanija. Da, istočnoevropski izvori mogu da imaju značajan uticaj dajući punije razumevanje prirode praksi na zapadu, koje je izgubljeno.
8.
Ima li šanse da vas u budućnosti vidimo i u Istočnoj Evropi na nekom seminaru ili nečem sličnom?
Nadamo se da bi mogli doći u Istočnu Evropu u budućnosti. Za sad, još nas niko nije zvao. Podučavamo u Italiji prilično često, tako da za nas to ne bi bilo predaleko da putujemo.
9. Kako I vidite budućnost veštičarenja i njegovu ulogu za recimo 20-30 godina?
Ono što smo shvatili tokom svih ovih godina jete to da što vise idete napred, to više shvatate da praktikujete istinske tradicionalne prakse. To smo otkrili dok smo stvarali nove tehnike posredstvom veze sa božanstvima i tako smo, u stvari, ponovo otkrivali drevne tradicije. Mislimo da vidimo pre povratak na božanstvima zasnovanih kultova, nego što će se uspostavljati relativno novi sistem Vika tradicija. To već možete da vidite kroz širenje kulta Hekate u modernom paganizmu, koji ujedinjuje ljude razičitih kultura I tradicija.
10. Hvala vam na ovom intervjuu. Koji je, po vašem mišljenju, najbolji način za savremeno veštičarenje da ostvari svoje prisustvo na Balkanu?
Snažno verujemo da različite kulture moraju da iznađu svoje vlastite načine. To je nešto što smo ohrabrivali praktično u svakoj zemlji koju smo posetili I to je zašto mi podućavamo okvir i sisteme koji dopuštaju ljudima da razumeju kako njihove prakse deluju. Otuda i naš naglasak na energiji i kosmologiji. Ono što bi mogli reći ljudima na Balkanu jeste da ono što oni trebaju jeste već tu. Ne trebaju da prigrle Viku sem da razumeju ono što već praktikuju, da to koriste kao sistem. Sve istinske žive tradicije se razvijaju i menjaju vremenom i ne smeju da budu uhvaćene u zamku dogme, jer to su onda prakse koje nemaju svrhu u modernoj kulturi.
