Nakon smrti smo i dalje zatvoreni u astralnom i kauzalnom telu
Kada umrete, vaše fizičko telo od 16 elemenata se raspada, ali 19 elemenata vašeg astralnog tela ostaje netaknuto. Gde su onda sve te duše koje su napustile ovu zemlju? One lutaju eterom. “To je nemoguće”, kažete. Pa hajde da napravimo poređenje. Ako bi ovde došao primitivni plemenski čovek, i ako bih mu rekao da se muzika čuje u etru, on bi mi se smejao, ili bi se možda uplašio; ali ako bih tada doneo radio i uključio stanicu gde svira muzika, više ne bi mogao da porekne istinitost moje izjave. Slično bih vam mogao sada pokazati da astralna bića lutaju eterom, i vi to ne bi ste mogli poreći. Astralni svet je upravo ovde, odmah iza grube vibracije fizičkog kosmosa. Ako bi ste u ovom trenutku videli mnoštvo astralnih bića, u etru oko sebe, mnogi od vas bi se uplašili; a neki od vas bi pokušali da među njima pronađu svoje preminule voljene. Ako se duboko koncentrišete na spiritualno oko, možete unutrašnjim vidom videti taj svetleći svet, u kome žive sve duše, koje su prešle na astralni plan. Kod ljudskih bića, srce deluje kao instrument za prijem, a spiritualno oko kao radiodifuzna stanica. Čak i ako ne možete da vidite svoje izgubljene voljene, ako možete mirno da koncentrišete svoja osećanja na srce, možete postati svesni utešnog prisustva onih koji su vam dragi, a koji su sada u astralnom obliku, uživajući u svojoj slobodi od telesnog ropstva.
Vidim mnoga astralna bića koja su napustila materijalni plan, ali ona mene ne mogu videti. Ne činim se vidljivim za njih, ali mogu da ih vidim ako to želim. Stoga, nismo potpuno oslobođeni smrću kada napustimo fizički oblik. Naše duše su i dalje zatvorene u suptilnim astralnim i idejnim telima. Tek kada čovek obuče fizički oblik, on postaje vidljivo biće na ovom svetu. Nakon smrti svog fizičkog tela, on ostaje u astralnom obliku kao “duh”: inteligentno, nevidljivo biće, sa u suštini istim mentalitetom i karakteristikama koje je imao na zemlji. Stanovnici astralnih carstava naravno mogu videti jedni druge u svojim svetlećim telima. Ali astralna bića nam obično nisu vidljiva na zemlji, osim ako ne znamo kako da percipiramo astralni svet kroz spiritualno oko. Kada duše odbace astralno telo i pređu u mentalni oblik, u kauzalnom svetu, one nisu ništavnost, ali postaju zaista nevidljive, čak i kao što su ideje nevidljive. (Kada su duše slobodne od fizičkih želja, više se ne moraju reinkarnirati na zemlji. Takve duše zatim migriraju između astralnog sveta i kauzalnog “neba”, reinkarnirajući se u astralu, dok se ne postigne duhovna sloboda i iz tog stanja. Kada se prevaziđu sve kauzalne želje, čovek postaje oslobođena ili slobodna duša.)
Isus je rekao: “Uništite ovaj (telesni) hram, i za tri dana ću ga podići.”
Mislio je da mora da se oslobodi fizičkog, astralnog i mentalnog tela (odbacivanjem svih tragova vezanosti za oblik), da bi postao jedno sa Duhom. Bila su potrebna tri različita napora da se to uradi. Ako duša preminulog ima nedovršene želje stvorene dok je bila na zemaljskoj ravni, ona nastavlja da oseća te želje u astralu, i želju da se izrazi kroz materijalno telo. I tako se ta duša u svom astralnom vozilu ponovo uvlači u ujedinjenu ćeliju spermatozoida i jajne ćelije, i ponovo je u fizičkom obliku.
Inteligencija u Prani stvara fizičko telo
Prana koja prožima fizičko telo je inteligentna životna sila (“životroni”). Elektricitet koji osvetljava sijalicu ne stvara sijalicu, već elektricitet ili životna sila u ujedinjenim ljudskim ćelijama spermatozoida i jajne ćelije vodi embrionalni i kasniji razvoj celog ljudskog tela. Manifestujući se kao gore pomenutih pet životnih sila astralnog tela, to je inteligentna ili svesno usmerena sila. Nije mudro trajno sebi pripisivati bilo kakav nedostatak svog tela. Pretpostavimo da ste izgubili ruku u ovom životu i da pomisao na taj gubitak toliko utiče na vašu svest da mislite da nikada više nećete moći da koristite tu ruku. Kada se ponovo rodite sledeći put, sa sobom donosite tu svest o nedostajućoj ruci; i ako je ta negativna misao dovoljno jaka, može sprečiti kreativno delovanje inteligentne životne sile koja razvija ruke vašeg novog tela. Stoga nikada ne bi trebalo da se poistovećujete sa manama svog fizičkog oblika. One ne pripadaju vama, jer ste čista, savršena slika Boga – duša.
Dakle, vidite, pre nego što ste uzeli ovaj fizički oblik, bili ste duh, a kada umrete, ponovo ćete postati duh. I mi smo duhovi kada spavamo, jer u snu uopšte nismo svesni sebe kao fizičkog tela. Pošto ste duh kada spavate, a bićete to i posle smrti, zašto se plašiti duhova? To ste bili i to ćete biti. Jedina razlika je u tome što kada uđete u astralni svet nakon smrti, ne možete po volji stvoriti fizičko telo poput onog koje sada imate. Samo veliki majstori koji su postigli jedinstvo sa Božanskim Tvorcem mogu to da urade. Spiritualno napredne duše mogu kondenzovati suptilne vibracije astralnog vozila u opipljivo telo.
Iz knjige, “Čovekova večna potraga” (Man’s Eternal Quest), Paramahansa Jogananda
