Ya Ho Wa 13 – Penetration: An Aquarian Symphony je bez sumnje jedan od najbizarnijih albuma psihedelične i hipi scene ikada, dostojan da stane ruku pod ruku čak i sa (de)konstruktivnim ludilom Kali Bahlu i njihovog albuma Cosmic Remembrance. Penetration: An Aquarian Symphony je nastao u rano jutro i snimljen je u garaži, verovatno sa ambicijom da bude psihodelični manifest kosmičkog buđenja isceljenjem LSD-em i seksom. Teško je posumnjati da je njima to tako i zvučalo, iako je rezultat bio nešto između projektovane sakralnosti i psihodeličnog horora, što bi i bio u neku ruku opis dobrog dela pokušaja hipi pokreta da nađe alternativnu duhovnost u odnosu na tradicionalne religije.
Otac Jod je bio Džim Bejker, ratni veteran iz Drugog svetskog rata i poslovni čovek koji je 1969. u Holivudu pokrenuo The Source, prvi restoran za zdravu hranu i omiljeno mesto muzičara (The Doors, Džon Lenon i Joko Ono, Džimi Hendriks, Grejs Slik, Frenk Zapa, Dejvid Krosbi iz Crosby, Stills & Nash,Kas Eliot iz The Mamas & the Papas) i mnogih filmskih zvezda (Voren Biti, Džek Nikolson, Marlon Brando, Klint Istvud). Naredne godine je počeo da okuplja sledbenike, tvrdeći da je reinkarnacija Isusa, Bude i svih avatara. Osnovao je komunu koji je nazvao The Source Family i sa sledbenicima se preselio u bivšu vilu menadžera Elvisa Preslija, u prestižnom delu Los Angelesa zvanom Platinumski trougao. Broj članova je dostigao skoro 150 i tu su osnovali Ya Ho Wa 13, psihodelični rok bend koji je snimao albume za internu upotrebu. Verovanje ove religijske komune se zasnivalo na tome da je Otac Jod božanstvo koje vodi ljudsku rasu u Novo doba, pri čemu je Bejker za sebe tvrdio da je reinkarnacija svih velikih religioznih avatara: Isusa Hrista (kao “kosmičkog učitelja”), Bude (kao tela prosvetljenja), Melhisedeka (kao biblijskog večnog sveštenika-kralja) i vanzemaljskog bića budući da je ova grupa uključivala i NLO mitologiu.
Njegovo ime “Ja Ho Va” kombinovalo je: Jahvea (jevrejskog Boga), Ho (Lakota izraz za “Velikog Duha”) i Va (japanski izraz za “harmoniju”). Bejker je svoju grupu napravio poliamoričnom, pri čemu je on sam imao 13 žena. Kosmologija Porodice Izvora je bila predstavljena “svetim porodičnim ustrojstvom” koje je činio on, Otac Jod, kao Božansko muško (izvor svega), Majka Ahom kao božansko žensko i 13 njegovih žena kao simbol 12 apostola i Marije Magdalene. Deca koju je imao bila su “Zvezdano seme” i smatrana su predodređenima da unaprede čovečanstvo. Odbacivali su tradicionalne religije, crkve su smatrali korumpiranim i pravili su razliku između duhovnosti i religije, pri čemu su organizovanu religiju tretirali kao sputavanje duhovnosti. Umesto toga, pratili su Jodova snove i psihodelična iskustva koje su smatrali za direktna otkrovenja.
Put za spasenje, koji je Otac Jod propovedao, bio je strogo veganstvo i zabrana alkohola i kofeina, ritualizovani promiskuitet, muzika kao molitva i korištenje LSD-a i halucinogenih pečurki. Jelovnik se zasnivao na sirovoj hrani (raw food), organskom povrću i voću i meditativno pripremljenim obrocima (takva hrana se smatrala “energetski napunjenom”). Za Porodicu Izvora, ishrana nije bila samo izbor, već sredstvo duhovnog čišćenja i pripreme za “uzdizanje” u više dimenzije. Verovali su da meso “zatvara treće oko” i blokira duhovnu percepciju, da mlečni proizvodi “povezuju sa ovozemaljskim vibracijama”, a da kuvana hrana gubi “pranu” (životnu snagu). Veganstvo kao duhovna disciplina je podrazumevalo tri nivoa “pročišćenja” kroz ishranu: fizički kroz eliminaciju toksina kako bi se ostvarilo “čisto telo”, energetski kroz povećavanje “vibracija” za astralna putovanja i kosmicki kao priprema za besmrtnost, pošto je Otac Jod verovao da će čista ishrana omogućiti teleportaciju.
Meso, mleko, jaja su kao “tamastični proizvodi” bili zabranjeni, kao i kafa, alkohol i šećer zato što “snižavaju svest”. U kategoriju zabranjenih namirnica je dospelo i belo brašno za koje su mislili da je “mrtva hrana”. Hrana koju su preferirali bila je Ja Ho Va salata koju su činili pomešani avokado, orašasti plodovi i klice, Kosmički sok od kombinacijr mrkve, jabuke i psihodeličnih biljaka kao što je damiana, kao i Sunčani čaj, koji je bio u osnovi običan čaj koji je držan na suncu da “zadrži solarnu energiju”.
Porodica Izvora je praktikovala radikalni promiskuitet i seksualne rituale inspirisane indijskom tantrom. Za razliku od slobodne ljubavi hipija, njihov pristup bio je hijerarhijski postavljen sa Ocem Jodom u centru kao “božanskim muškarcem” koji je kontrolisao odnose i određivao ko sa kim ima seks. Osnovna načela su bila da “svi pripadaju svima” i da seks nije bio privatna stvar, već kolektivno iskustvo. Verovali su da seks može biti put ka prosvetljenju, u tantričku energiju, kao i da su žene božanske, ali da “muškarci vode”. Nije bilo fiksnih parova, partneri su se rotirali i sparivali onako kako bi Otac Jod odlučio. Grupni seks je bio ritual sa meditacijom i uživo izvbođenjem muzike Ja Ho Va 13 koja je smatrana za svetu muziku. Sveti seks je bio povezivan sa fazama meseca i tu se može videti inspiracija indijskom tantrom. Pre seksualnih rituala su korišteni LSD i pečurke za “otvaranje trećeg oka”, a pošto je seks sa Ocem Jodom smatran sredstvom za duhovni napredak i “čišćenje karmičkih blokada” novi članice bi na uvođenju dobijale psihodelike pre seksa sa njim i to se nazivalo “brak sa duhovnošću”. Bubnjevi i mantre korišćeni su za postizanje stanja transa. LSD je kombinovan sa seksom za “energetsko spajanje” i smatrali su da je grupni seks na LSD-ju način za stvaranje kolektivne svesti.
Pored LSD-a, koristili su i halucinogene pečurke na kojima su održavali “mesečeve obrede” tokom punog meseca za prirodnije vizije, meskalin, kao i damijanu za pojačavanje seksualnih iskustava tokom psihodeličnih stanja svesti. Za njih to nije bila zabava, kao za ostatak hipi zajednice, već je upotreba bila ograničena samo na rituale, doze su kontrolisali stariji članovi i niko nije smeo da uzima sam, a nakon uzimanja pisali su dnevnike o iskustvima. Marihuana je bila zabranjena, isto kao i alkohol. Heroin i amfetamini su bili potpuni tabu u ovoj zajednici. Zajednica je bila prilično zatvorena za spolajšnji svet i verovali su da je članstvo u porodici bilo neophodno za spasenje, pošto je spoljašnji svet je bio “u snu”.
Kako onda uopšte prići recenziji albuma koji je nastao u okvru ovako zatvorene zajednice alternativne duhovnosti? Ovakva muzika ne može se posmatrati odvojeno od mističnog okvira unutar kog je nastala, otud i opširno izlaganje samog konteksta u kojem je ova muzika stvarana u korištena i zato ovaj album treba slušati ne kao zbir pesama, već kao jedan dugačak seansični tok svesti, koji je zapravo muzičko izlaganje kosmoloških postavki koje je ova zajednica bila prihvatila. Za njih je ovo verovatno bio zvuk Kosmosa u kome se glas pretapa u kosmičku mantru, a tišina između deonica u šapat nečeg mnogo većeg od mogućnosti da naša svest to shvati. Oni su to tako doživljavali, sa vremenske distance stvari mogu izgledati drugačije nekome iz “spoljnog sveta”, ali kad je reč o zatvorenim hermetičnim grupama koje su izolovane, u ovom slučaju je evidentna bila i zloupotreba moći i sledbenika, onda je za njih ova muzika imala biblijske razmere. U tom smislu, Penetration nije „album“ – to je pre zvučni dokument spiritualnog eksperimenta i LSD iskustava. Tonovi mogu da zvuče kao da su svirani s druge strane realnosti, često dezorijentisano i disonantno, ali potpuno sigurno odsvirani u skladu sa svrhom koju su imali . Album sadrži četiri pesme, prva se odnosi na jevrejskog Boga i nekako je treperava. Nema tu one siline biblijskog Jehove koji kažnjava. Ovo je više intiman odnos, ne na način na koji to radi recimo jedan veličanstveni Šlomo Karlebah gde govorimo o stvarnoj devociji, već više jedno astralno opipavanje kao rezultat upotrebe psihodelika i halucinacije o jutru nad pustinjom dok je vršena služba u šatoru. Naredna numera je Ho, sa pevanjem na kraju koje je veoma nalik na animističke ceremonije severnoameričkih indijanaca, da bi Putovanje kroz Elementalno Kraljevstvo, kao treća numera odgovaralo pojmu Va iz njegovog imena. Va je za Japance temelj društva. U zenu i budizmu su unutrašnji mir i sklad (Va) ključni za prosvetljenje, a u šintoizmu Va je božanski red i prirodni poredak sveta, gde je, kao harmonija između ljudi, prirode i kami duhova, osnov duhovne prakse. Na ovoj pesmi Otac Jod svira gong od metar u prečniku, da bi pesma na kraju prešla u distorziranu rastrzanost. Četvrta pesma na albumu Ja Ho Va je sinteza tri prethodne teme koja bi trebalo da predstavi Oca Joda kao božansko biće.
Sve u svemu, činjenicu da su u pitanju bili prilično netalentovani muzičari nadoknađuje to što je ovo veoma iskren i autentičan zapis verovanja grupe ljudi u nekom trenutku vremena. Bubnjevi zvuče kao plemenski, ritualni poziv, a vokali Oca Joda asociraju na teatralnu ekstazu, da bi sve u kompletu evociralo hipnotički efekat ranog spiritualnog džeza, ali uz distorziju psihodelije. Ono što ovaj album čini jedinstvenim jeste odsustvo kompromisa, ne pokušava da se dopadne, ne pokušava da bude “umetnički” u tradicionalnom smislu. To je sirovo zvučno nasleđe zajednice koja je verovala da je muzika jedan od načina na koji su hteli da stvaraju novi svet. U tom svetlu, Penetration funkcioniše i kao živopisni dokument jednog vremena, i kao zvučna freska religiozne utopije koja neprestano oscilira između svetog i profanog, između mističkog prosvetljenja i kultne opskurnosti. Ovo je duhovno-arheološki artefakt koji otkriva kako je ekstremna duhovnost mogla da zvuči u rukama onih koji nisu poštovali granice. Na kraju, ostaje pitanje: da li je ovo genijalno delo ili samo uspomena na jedan izgubljeni san? Možda je odgovor negde između – u onom prostoru gde psihodelični zvuci uzalud traže božansko?
