Karl Gustav Jung jeste jedan od največih psihologa prošlog veka. Ali za razliku od mnogih drugih on nije samo teoretisao. Dobar deo onoga što je postavio kao svoju teoriju bilo je zasnovano na paranormalnim fenomenima koje je lično doživeo. Njegovi dnevnici, autobiografija i naučni radovi otkrivaju mnogo toga o dubokoj vezi između psihologije koju je razvijao i njegovih vlastitih mističnih iskustava.
Veoma rano je počeo sa okultnim eksperimentima. Kao student medicine u Baselu, dakle krajem 19. veka, prisustvovao je spiritističkim seansama koje je vodila njegova rođaka Helena Preizverk. Tokom transa, Helena je tvrdila da komunicira s duhovima, uključujući i Jungovog pokojnog dedu. Jung je zabeležio da se Helenin glas dramatično menjao tokom seansi, a u jednom trenutku, progovorila je na savršenom francuskom koji nije znala u budnom stanju. U svojoj doktorskoj tezi (“O psihologiji i patologiji takozvanih okultnih pojava”, 1902), Jung je zaključio da se radi o delimičnoj disocijaciji ličnosti. Poznat je njegov kasniji citat na tu temu: “Duhovi su psihološki realni – kao personifikacije nesvesnih sadržaja.”
Nakon razilaska sa Frojdom 1913, Jung je doživeo psihički kolaps i ta psihička kriza je omogućila vizije. Iz Crvene knjige saznajemo za vizija starca s krilima koji mu se predstavio kao duhovni vodič Filemon i rekao mu “Ja sam stvaran, nisam tvoja fantazija. Imam sopstvenu volju.”. Iste godine Jung je video more krvi kako preplavljuje Evropu, što je protumačio kao predviđanje Prvog svetskog rata. Kontakt sa Filemonom, ali i neke slične kontakte koje je on smatrao autentičnim psihičkim događajima, a ne proizvodom psihoze, Jung je iskoristio za razvoj teorije arhetipova.
Sa druge strane teoriju sinhroniciteta, ideju da su slučajni događaji povezani ne uzročno, već kroz smisao, razvio je sa fizičarom Wolfgangom Paulijem, To se desilo nakon što je pacijentkinja ispričala san o zlatnoj bubi, da bi u tom momentu Jung čuo lupkanje na prozoru i video sličnu bubu.
Mnogo docnije, u kući koju je bio izgradio u Bolingenu, Jung i njegova ćerka Agnes osetili su strano prisustvo i čuli korake iako nikog nije bilo u kući. Potom je video obrise u obliku stare žene kako sedi u fotelji. Na osnovu toga je kasnije razvio ideju o arhetipu senke.
Nije zanemarljivo ni njegovo viđenje NLO, što je doživeo dok je 1944. ležao u bolnici. Sve ovo nije na njega uticalo da postane praznoveran, već je paranormalno proučavao kao psihološku činjenicu, a ne dokaz natprirodnog. Time je otvorio vrata novoj paradigmi u nauci, a okultno nije suprostavio racionalnosti već ga je tretirao kao deo ljudske psihologije.
