Krajnje spiritualno otkrovenje je da nema drugog. Postoji samo Jedno. Kada bilo koja osoba udje veoma duboko u meditativno stanje, trenutno transcendirajući odvojeni osećaj samog sebe ili narcisoidni ego, ova duboka singularnost na nivou same svesti je ono što će on ili ona pronaći. Postoji neukrotivo uzbuđenje u onim trenucima kada nerelativna priroda svesti zaista postaje očigledna. Kao da voda ključa preko ivice, i pojedinac se iznenada nađe preplavljen apsolutnom dimenzijom Bića. To je otkriće koje prosvetljuje: Svest je Jedno bez drugog, i Ja Jesam To.
Osnova, ili temelj, prosvetljene perspektive je direktno iskustvo nerelativne ili apsolutne prirode same svesti. Materija, um i vreme su relativni. Svest nije. I upravo ta interakcija između apsolutnog i relativnog, između otkrovenja Jednog i pojave mnogih, generiše probuđeni intenzitet koji je kvalitet prosvetljene svesti. Prosvetljen ljudski život bio bi onaj u kome pojedinac živi na toj ivici, u samom srcu tog paradoksa.
Najuzbudljivije otkriće koje sam napravio u dve decenije koliko sam učitelj prosvetljenja jeste da ako grupa pojedinaca odluči da zajedno ode iznad ega, moguće je doživeti potpuno isto ogromno otkrovenje apsolutne dimenzije otvorenih očiju, u kontekstu koji nije kontekst povlačenja i tišine, već kontekst kreativnosti i angažovanja. Otkrivamo stanje svesti u kojem smo svi svesni da postoji samo Jedno, a ipak, istovremeno, angažujemo se kao mnogi; stanje u kojem smo u stanju da doživimo nekvalifikovanu vezu, i snažnu autonomiju, u isto vreme. To je nedualnost – inkarnacionalna nedualnost. Doživljava se u telu, u odnosu, ne samo u tišini unutrašnjeg otkrovenja.
U tradicionalnom pojmu prosvetljenja, stanje bez ega je samo svest ili Biće. Nema aktivnosti, nema odnosa. Lako je biti bez ega kada nema odnosa. Svako može iskusiti svest bez ega u tišini njegove ili njene meditacije. Ali pravi izazov prosvetljenja je angažovanje bez ega u intersubjektivnom, kreativnom kontekstu. To je, za mene, poziv budućnosti. To je novo prosvetljenje koje nastojim da ostvarim. Ovo novo prosvetljenje nije individualno dostignuće; to je kolektivna pojava. I dešava se kada se svi uključeni pojedinci istovremeno probude za ono što ja nazivam Autentičnim Ja, što je sam evolutivni impuls, energija i inteligencija koja je stvorila univerzum, doživljena direktno u ljudskom srcu i umu. U tom buđenju nema razlike između najdubljeg spiritualnog otkrovenja jedinstva i potpuno otelovljenog, svesnog angažovanja sa drugima i sa samim životnim procesom. Bezvremenski paradoks prosvetljenja ulazi u tok vremena u kolektivnom ili intersubjektivnom kontekstu i postaje osnova za viši evolutivni ili razvojni proces. Autentično Ja ili evolutivni impuls je poriv ka sve većoj složenosti i većoj integraciji. Dakle, u ovom intersubjektivnom nedualnom ili prosvetljenom stanju, postoji živo otkrovenje činjenice da postoji samo Jedno, dok istovremeno postoji pojava mnoštva; i mnoštvo, u saznanju da je Jedno, neprestano teži da ostvari veću složenost i veću integraciju.
Ako je svaki od pojedinaca u takvom okupljanju duboko posvećen Autentičnom Ja do te mere da je zamenio odvojeni ego i postao primarno mesto identiteta, počinje da se dešava nešto sasvim čudesno i dramatično. Priroda autentičnog Ja je ekstatična hitnost i bezuslovna posvećenost stvaranju budućnosti. Dakle, kada se dve ili više osoba sastanu i probude u Autentičnom Ja, stvara se slavna budućnost, na nivou svesti, upravo sada. Nebo sada dolazi na zemlju. Nebo je stanje bića u kojem ego nije nužno potpuno prevaziđen, već je poražen. Ego je poražen kada se primarno mesto identifikacije pojedinca pomeri ka Autentičnom Ja. Tada se budućnost na nivou svesti zaista pojavljuje u sadašnjem trenutku, i to je ono što je zaista novi svet. To nije neka nejasna utopijska vizija za hiljadu godina; to je nova struktura u svesti koja se pojavljuje na najdubljem nivou, u najdubljoj dimenziji Kosmosa, u realnom vremenu, upravo sada. U početku se uvidja kao novi potencijal, a na kraju postaje stvarna struktura u svesti koja se pojavljuje kroz mnoštvo istovremeno. U ovom intersubjektivnom polju bez ega, svi se međusobno povezuju na potpuno drugačiji način, iz radikalno drugačije perspektive, iz veoma drugačijih razloga. I tako je rodjen novi svet.
Novi svet znači novi nivo ili fazu razvoja, i to je nešto što moramo zajedno izgraditi. Kroz istoriju, uvek su postojali retki i izvanredni pojedinci koji su bili pioniri, ispred svih ostalih, ali nove faze kulturnog razvoja nisu pojedinci. To su intersubjektivne strukture koje su stvorene u svesti kako se ljudska bića okupe, prevazivši stare sisteme vrednosti i poglede na svet, i stvorivši nove. Dakle, ako je zajednički temelj na kojem gradimo nove strukture transcendiranje individualnog i kolektivnog ega, svesno ćemo stvarati ništa manje do prosvetljenu kulturu.
Ovaj članak je objavljen 10 Novembra, 2009 godine, na sajtu https://www.huffpost.com/, na platformi za saradnike HuffPost-a, od strane autora.
Preveo: Dejan Banović
