U dobu u kojem nauka često izaziva sujeverje na duel, jedno istraživanje sa Univerziteta u Lajdenu bavilo se intrigantnim pitanjem: da li položaj Sunca u horoskopskom znaku zaista može da predvidi nečiji karakter, odnosno introvertnost ili ekstrovertnost, ili je reč o psihološkom fenomenu samopercepcije?
Astrologija deli horoskopske znake na tzv. „pozitivne“ (Ovan, Blizanci, Lav, Vaga, Strelac, Vodolija) i „negativne“ (Bik, Rak, Devica, Škorpija, Jarac, Ribe). Tradicionalno se veruje da su ljudi rođeni u pozitivnim znacima ekstrovertni, dok su oni iz negativnih znakova introvertni.
Studija iz 1994. godine, koju su sproveli Jan J. F. van Roj i saradnici, pokušala je da proveri ovu tvrdnju. Iako je rezultat prvobitno potvrdio razliku između ove dve grupe, detaljnija analiza je pokazala da ta veza postoji samo kod ispitanika koji poznaju astrologiju i njihove lične horoskopske karakteristike.
Ključni zaključak istraživanja jeste da nije astrologija sama po sebi ta koja definiše ličnost, već način na koji ljudi interpretiraju i internalizuju te astrološke opise. Ljudi koji poznaju svoj znak i njegove karakteristike imaju tendenciju da te osobine pripišu sebi, posebno ako su im takve informacije nedavno predstavljene ili su u kontekstu „astrologije“.
Proces je zapravo jednostavan: osoba koja zna da je Ovan „impulsivan“ počinje da primećuje trenutke kada je impulsivna, a zanemaruje one kada nije, što pojačava osećaj da je impulsivna. Ovo je primer selektivne samoposmatranja i samopercepcije.
Još jedna zanimljiva činjenica jeste da efekat samopercepcije postaje jači kada ispitanici znaju da se istraživanje odnosi na astrologiju. Ljudi rođeni u pozitivnim znacima su posebno osetljivi na ovaj „astrološki“ kontekst, što može objasniti zašto su oni pokazivali izraženiju tendenciju ka ekstroverziji u studiji.
Iako istraživanje ne dokazuje da astrologija može objektivno opisati ličnost, ono pokazuje koliko duboko verovanja i informacije kojima smo izloženi mogu uticati na naš identitet i ponašanje. Astrologija, bez obzira na naučnu validnost, može imati značajan psihološki efekat na ljude, oblikujući njihovu samopercepciju i samosvest.
Ovaj fenomen nije jedinstven za astrologiju, slični efekti mogu se videti i u drugim oblastima gde se ljudi identifikuju sa opisima koji im se pružaju, kao što su tipovi ličnosti ili stereotipi.
Studija Univerziteta u Lajdenu podseća nas da je važnije razumeti kako informacije oblikuju naš pogled na sebe nego same informacije. Verovanja, čak i ona bez naučne osnove, mogu imati moćan uticaj na naš život ako ih prihvatimo i internalizujemo. Astrologija je tako manje pitanje sudbine, a više pitanje psihološkog fenomena samopredikcije i samopotvrđivanja.
