Vandana Šiva je rođena 5. novembra 1952. u gradu Dehradunu u Indiji (u pokrajini Utarakand). Otac joj je bio šumarski službenik, a majka poljoprivrednica i ljubiteljka prirode; upravo kroz detinjstvo u prašumama podno Himalaja stekla je duboku vezu sa prirodom i životnim okeuženjem. Studirala je fiziku na Univerzitetu u Punđabu (Čandigar), a zatim nastavila školovanje u Kanadi – magistrirala je filozofiju nauke na Univerzitetu Gvelf (Ontario) 1976, a doktorirala filozofiju fizike 1978. na Univerzitetu Zapadnog Ontarija (London, Ontario). Po povratku u Indiju radila je na Indijskom institutu za nauku i na Institutu menadžmenta u Bangaloreu, sve dok iskustvo iz rodnih šuma nije pokrenulo njen angažman u zaštiti životne sredine.
Rana ekološka svest kod Šive probudila se dolaskom u rodno selo tokom 1973. godine, kada je otkrila da je omiljena dečija šuma posečena, a izvor vode presušen da bi se zasadilo voćnjak. Tada je odlučila da se priključi pokretu „Čipko“, kojim su lokalne žene nenasilno branile šume od krčenja drveća. Tokom narednih godina aktivno je putovala Indijom dokumentujući štetu od deforestacije i podržavajući seoske žene u njihovoj borbi za šume.
Čipko pokret (od hindu izraza “čipko” – “grliti”) bio je ekološki i socijalni pokret koji je 1970-ih nastao u indijskoj državi Utar Pradeš, posebno među ženama iz ruralnih zajednica. Glavna akcija bila je nenasilni otpor: žene su doslovno “grlile drveće” opkoljavajući stabla kako bi sprečile seču šuma od strane kompanija i vlasti. Cilj je bio zaštita šuma, od kojih je zavisio i opstanak zajednice.
Pokret je kombinovao tradicionalnu mudrost (održivo korišćenje prirode) i feminističko organizovanje (većinu aktivista činile su žene, poput Gaura Devi). Njihov moto: “Šuma je naša majka“ istaknuo je vezu između ekologije i ljudskih prava. Zahvaljujući Čipku, vlasti su zabranile komercijalnu seču u nekim regijama, a pokret je postao simbol globalne borbe za prirodu. Iskustvo sa Čipko pokretom naučilo je Vandana Šivu važnosti biodiverziteta i ubedilo je da istorijsko znanje seoskih zajednica o prirodi treba da vodi i usmerava poljoprivredu.
1982. godine Vandana Šiva je osnovala Istraživačku fondaciju za nauku, tehnologiju i ekologiju (RFSTE), nezavisni institut posvećen održivim rešenjima u poljoprivredi. Krajem 1980-ih pokrenula je i pokret Navdanja (Devet semena), kako bi se zaštitile autohtone sorte useva i prava malih poljoprivrednika. U tom periodu intenzivirala je i kritike tzv. Zelene revolucije: upozoravala je da ekstenzivna upotreba đubriva i pesticida osiromašuje zemljište, zagađuje vodu i nameće siromašnim seljacima zavisnost od korporacija. Šiva se pridružila i međunarodnim protestima (npr. Sijetl 1999.) protiv WTO sporazuma TRIPS, koji su uvećavali mogućnosti patentiranja životnih oblika na štetu lokalnih zajednica. Njen aktivizam, uticajan na lokalnom i globalnom nivou, učinio ju je istaknutom borkinjom za poljoprivredna i ekološka prava; često je nazivaju „Gandijem zrna“ zbog nenasilne borbe za semensku suverenost.
Vandana Šiva svoju ekološku misao veže za tradicionalni hinduistički pogled na svet, u kome su sve forme života povezane i svete. Ističe princip ahimse (nenasilja) i veru u prakriti (priroda ili svetinja), majku Zemlju koju treba poštovati. Po njenom shvatanju, priroda nije samo prividni „resurs“ već dinamički, živi organizam čiji je deo i čovek; to je bliže advaita koncepciji (nedualizam) staroj milenijumima. Takođe naglašava šakti, kreativnu žensku energiju, smatrajući da je negovanje principa brige (darma) prema prirodi vitalno. Šiva konstatuje da materijalističko, redukcionističko gledište modernih nauka uzrokuje ekološke krize i zahteva povratak etici „odgovornog života“. U njenom „demokratskom“ konceptu Zemlje (Earth Democracy) jedinstvo i međuzavisnost ljudi i prirode predstavljaju osnovu pravednog društva i održive ekonomije. Kao što sama kaže, „kada je priroda učiteljica, mi zajedno sa njom stvaramo“ istovremeno priznavši joj i njena prava. Na taj način Vandana Šiva povezuje ekološku akciju sa načelima Sanatana darme: dužnosti i harmonije, pri čemu nenasilje (ahimsa) i poštovanje biodiverziteta postaju moralni imperativi.
Navdanja (od sanskritskih reči za „devet semena“ ili „novi dar“) osnovana je krajem 1980-ih kao program RFSTE, a formalno se razvila početkom 1990-ih. Cilj joj je bio da uspostavi sisteme očuvanja biodiverziteta i nezavisnosti seljaka. Navdanja je organizovala:
- Semenske banke i očuvanje useva uz podršku zajednica seljana. Do danas je uspostavila preko stotinu lokalnih semenskih banaka u Indiji, gde se prikupljaju i umnožavaju tradicionalne sorte pirinča, pšenice, mahunarki i drugih useva. Čuvanje ovih starih genotipova sprečilo je gubitak preko 3.000 sorti pirinča i stotine drugih vrsta useva koje bi inače bile potisnute hibridima i GMO semenom.
- Edukacije i farme-seminare tako što je 2001. godine otvorila centar Biđa Viđapit u blizini Dehraduna. To je škola i organska farmu na kojoj se održavaju programi obuke poljoprivrednika u ekološkoj poljoprivredi i održivom životu. Takođe organizuje terenske radionice, uzgoj starih useva i razmenu znanja (npr. povezivanje internacionalne mreže ženskih pokreta za različitost semena).
- Zagovaranje prava prirode i seljaštva aktivno zastupajući uvođenje koncepata „prava Majke Zemlje“ u zakonodavstvo, inspirisana primerom Ekvadora i UN deklaracijama o ekologiji. Kroz kampanje protiv patentiranja živih organizama (biopiracy), Navdanja je pomogla ukidanju nekih pokušaja patenata na nim (1994) i basmati pirinač (2001). Pokret je takođe uticao na brojne zakonske inicijative u Indiji o očuvanju semenskih prava i biološke raznolikosti.
Na praktičnom planu, Navdanja je postigla opipljive rezultate: upravo na njenim farmama i u lokalnim zajednicama sačuvano je preko 5.000 autohtonih sorti useva, među kojima je oko 3.000 sorti pirinča, 150 sorti pšenice, te mnoge mahunarke, povrće i začinsko bilje. Istovremeno, prelaskom na organsku i agroekološku proizvodnju, Navdanja demonstrira da se uz poštovanje biodiverziteta može proizvesti više hrane, uz viši nutritivni kvalitet, po jedinici površine. Uspostavljeni programi edukacije omogućili su hiljadama poljoprivrednika da uče o semenarstvu, zdravom tlu i etičkoj ekonomiji hrane.
Vandana Šiva je i jedna od najistaknutijih predstavnica ekofeminizma, pokreta koji povezuje brigu za životnu sredinu sa borbom za ženska prava. U njenoj misli, ova veza nije slučajna ni simbolična, već sistematska i istorijska: ona tvrdi da su patrijarhat i kolonijalizam oblikovali nauku, ekonomiju i politiku tako da potčine i prirodu i žene, tretirajući ih kao “resurse” za eksploataciju.
Osnovu njenog ekofeminističkog pogleda čini kritika zapadne, mehanicističke nauke i njenog odvajanja čoveka od prirode. Nasuprot tome, Šiva se poziva na holističke i duhovne poglede prisutne u indijskoj filozofiji, gde se priroda ne posmatra kao mrtva materija, već kao živa celina u kojoj su svi oblici života povezani. U tom smislu, ona često ističe pojam “šakti”, ženske kosmičke energije u hinduizmu, kao simbol stvaralačke moći i ravnoteže u prirodi.
Za Šivu, žene, naročito u ruralnim zajednicama, nisu samo žrtve ekološke degradacije, već i nositeljke znanja i prakse koja omogućava očuvanje biodiverziteta i održive poljoprivrede. Njihova tradicionalna uloga u čuvanju semena, tlu, vodi i zajednici predstavlja, po njenim rečima, „ekologiju preživljavanja“.
U njenim knjigama poput Staying Alive: Women, Ecology and Development i Ecofeminism (koautorstvo sa Marijom Mies), Šiva razvija argument da ekonomski modeli koji ignorišu lokalna znanja i ekološke granice proizvode i rodnu i ekološku nepravdu. Njen aktivizam i teorija ukazuju na to da je borba za zemlju i seme ujedno i borba za dostojanstvo i autonomiju žena.
Najvažnije knjige
- The Violence of the Green Revolution (1988): Analiza štetnih posledica Zelene revolucije u Indiji, kroz primere zagađenja, propadanja zemljišta i socijalnih sukoba. Šiva objašnjava kako je industrijska poljoprivreda u najvećoj meri ugrozila siromašne seljake.
- Monocultures of the Mind (1993): Filozofska rasprava o opasnostima „monokulture“ u nauci i poljoprivredi. Autorica tvrdi da smanjivanje biološke i kulturne raznolikosti osiromašuje prirodu i čovečanstvo. Knjiga osvetljava važnost pluralizma i saradnje sa prirodom.
- Biopiracy: The Plunder of Nature and Knowledge (1997): Kritika fenomena biopiratstva, tj prisvajanja tradicionalnog znanja i semena od strane multinacionalnih firmi. Šiva opisuje slučajeve bezrazložnog patentiranja indijskih biljnih vrsta i tvrdi da to predstavlja pljačku prirodnog i kulturnog blaga.
- Stolen Harvest: The Hijacking of the Global Food Supply (2000): Razmatra kako globalizacija poljoprivrede i promovisanje korporativnih tehnologija (GMO, hemikalije) ugrožavaju bezbednost hrane i samodovoljnost zajednica. Knjiga sadrži i predloge za obnovu poljoprivrednih praksi u korist malih proizvođača.
- Water Wars: Privatization, Pollution and Profit (2002): Studija o privatizaciji vode i rastućim konfliktima oko vodnih resursa. Šiva ispituje kako privatne korporacije i finansijski interesi utiču na zagađenje i dostupnost vode, pozivajući na pravo zajednica na pristup čistoj vodi.
- Earth Democracy: Justice, Sustainability, and Peace (2005): U ovoj knjizi Šiva objedinjuje svoja shvatanja o povezanim ekološkim, društvenim i političkim pitanjima. Zagovara „demokratiju Zemlje“ – pravedan, održiv svet u kojem se priroda poštuje kao živi sistem i gde su zajedničko dobro i mir temelj razvoja.
- Soil Not Oil: Environmental Justice in an Age of Climate Crisis (2008): Obrada klimatskih promena iz ugla poljoprivrede. Knjiga ističe važnost očuvanja i obnavljanja zemljišta umesto zavisnosti od fosilnih goriva i njihovog uticaja na klimu i siromašne zajednice.
- Who Really Feeds the World? (2016): Na osnovu istraživanja širom sveta, Šiva pokazuje da male porodične farme hrane više ljudi nego korporativne agroindustrije. Promoviše agroekološke metode i učešće žena u proizvodnji hrane kao odgovor na globalnu glad.
- Making Peace with the Earth (2013): Kombinuje lični esej i analizu savremenih izazova (zagrejavanje planete, patrijarhat, rat) sa idejom o rekonekciji čoveka i prirode. Šiva poziva na ekološki prijateljsku transformaciju društva kroz podizanje svesti i nenasilne promene.
- Oneness vs. the 1%: Shattering Illusions, Seeding Freedom (2018): Kritika globalnih nejednakosti („1%“ bogatih) i zagovaranje politike „ekonomije brige“. Autorica razvija viziju holističkog i decentralizovanog sveta u kojem su solidarnost i održivost u prvom planu.
