{"id":940,"date":"2025-04-29T02:16:19","date_gmt":"2025-04-29T00:16:19","guid":{"rendered":"https:\/\/duhovniput.rs\/?p=940"},"modified":"2025-04-29T21:48:27","modified_gmt":"2025-04-29T19:48:27","slug":"shelter-mantra-roadrunner-records-1995","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/duhovniput.rs\/index.php\/2025\/04\/29\/shelter-mantra-roadrunner-records-1995\/","title":{"rendered":"Shelter \u2013 Mantra (Roadrunner Records, 1995)"},"content":{"rendered":"

Mantra<\/em> je \u010detvrti studijski album pank grupe Shelter<\/em> i budu\u0107i da sviraju muzi\u010dki pravac nazvan Krishnacore ovaj album se isti\u010de tematskom posve\u0107eno\u0161\u0107u Hare Kri\u0161na filozofiji i kritikom zapadne civilizacije. Frontmen Rej Kapo, poznat i kao Ragunat Dasa, koristi tekstove pesama da istra\u017ei teme kao \u0161to su empatija, odricanje od materijalizma i potraga za duhovnim ispunjenjem. Prva pesma, Message of the Bhagavat<\/em>, otvara album mantrom koja sadr\u017ei imena osniva\u010da Gaudija Vai\u0161navizma \u010cajtanje Mahaprabua i njegovih u\u010denika,<\/span> uspostavljaju\u0107i tako prepoznatljiv tematski ton za ostatak Mantre<\/em>.<\/p>\n

Muzi\u010dki, Mantra<\/em> predstavlja evoluciju ka melodi\u010dnijem hardcore izrazu, zadr\u017eavaju\u0107i pritom izvestan deo energije i intenziteta prethodnih izdanja, pri \u010demu sam album ima 11 pesama koje su stale u ne\u0161to vi\u0161e od 30 minuta. \u0160to je sasvim odgovaraju\u0107a du\u017eina za ovakav album. Za razliku od recimo albuma Songs of Separation<\/em> grupe 108<\/em>, drugog bitnog predstavnika Krishnacore pravca, koji je sasvim solidno ura\u0111en, dodu\u0161e ne i toliko dobar kao Threefold Misery,<\/em> ali mu je zamerka da je mogao biti samo malo kra\u0107i.<\/p>\n

Ono \u0161to je problem sa ovim albumom je to \u0161to deluje kao da je Shelter \u017eeleo \u0161iri komercijalni uspeh i pro\u0161irenje svoje publike na na\u010din koji dovodi do gubljenja dela svog autenti\u010dnog identiteta. Tako da se ne mo\u017ee ne primetiti da koketiraju sa formulama koje su ve\u0107 bile isprobane i uspe\u0161ne kod grupa poput Beastie Boys<\/em>, \u00a0ali bez ne\u010deg \u0161to bi mogli da nazovemo muzi\u010dkom uli\u010dnom inteligencijom. Sami Beastie<\/em> Boys su na prvom EP izdanju bili sasvim solidna pank grupa koja je \u010dak u pesmama pominjala The Crass, <\/em>a taj singl je i distribuiran preko Crass<\/em> etikete, ali su negde 1983. potpuno pre\u0161li u hip hop, postigli veliki komercijalni uspeh i \u010dak su dve godine kasnije i\u0161li na turneju sa Madonom. Mantra<\/em> je zapravo veoma komercijalan album, sa \u201ehimni\u010dnim\u201c pesmama poput Here We Go, <\/em>ali nikad nisu postigli veliki komercijalni uspeh kao recimo Green Day<\/em> i sli\u010dni primeri pop panka. Mada i jedni i drugi mogu da se slu\u0161aju dok nekog roditelji voze subotom u porodi\u010dni \u0161oping u tr\u017enom centru.<\/p>\n

Slede\u0107i album Beyond Planet Earth <\/em>im je jo\u0161 vi\u0161e oti\u0161ao u pop smeru, tako da je to otvorilo pitanje da li je ovo bio poku\u0161ao da se komercijalizuju kako bi zaradili velike pare, ili da naprave veliku popularnost kako bi onda to koristili za \u0161irenje svesti o Kri\u0161ni? Ili mo\u017eda i jedno i drugo? Pri \u010demu u osnovi nije sporno ni ako neko \u017eeli da zaradi vi\u0161e novca, \u0161to je\u00a0 sasvim legitimno, budu\u0107i da svako od ne\u010dega mora da \u017eivi. No u ovom slu\u010daju postoji i jedna druga mogu\u0107nost koju oni koji stvari posmatraju sa strane te\u0161ko prime\u0107uju i verovatno bi i te\u0161ko mogli da je razumeju. \u00a0Rej Kapo je meditant, neko ko praktikuje sistem bakti joge. To menja ljude i bes i agresija koji prate pank i hardcore onome ko se bavi jogom u nekom momentu mogu da postanu strani. Jedan od bolji opisa meditacije i njenih efekata dao je San\u0111aj Rat u \u00a0svojoj knjizi A Course on Jaimini Maharshi's Upadesha Sutras – Volume I<\/em> (Sagittarius Publications, 2009), u tre\u0107oj lekciji i njenom delu koji se zove \u00a0\u0160ta se ta\u010dno de\u0161ava sa umom tokom meditacije?<\/em><\/p>\n

\u201ePrimeni\u0107emo ovo na \u017eivot \u010doveka \u010diji svet karakteri\u0161e visok nivo ra\u0111asa (guna aktivnosti) i koji naporno radi da bi sebi obezbedio bolji i udobniji \u017eivot. Usled odre\u0111enih iskustava, on poku\u0161ava da prihvati duhovniji na\u010din \u017eivota i otkriva da mo\u017ee da umiri svoj um pomo\u0107u meditacije. U po\u010detku prime\u0107uje znatno pobolj\u0161anje, um mu se smiruje, ali njegov spolja\u0161nji svet postaje sve neuredniji i haoti\u010dniji.<\/p>\n

To se de\u0161ava zato \u0161to je ukupan stepen nereda (anrta) u njegovom ‘sistemu’, tj. njegovom svetu, bio visok jo\u0161 od po\u010detka, a ono \u0161to je postigao meditacijom jeste izbacivanje tog nereda iz svog uma. Tehnike meditacije deluju poput fri\u017eidera: kao \u0161to fri\u017eider hladi sve \u0161to je unutar njega, izbacuju\u0107i toplotu napolje, tako i meditacija hladi um i poku\u0161ava da ga \u201ezamrzne\u201c, sputavaju\u0107i njegovu prekomernu i besplodnu aktivnost.<\/p>\n

Da bi ohladio predmete unutar sebe, fri\u017eider mora da izbaci toplotu u prostoriju; sli\u010dno tome, meditacija izbacuje nered iz uma napolje, u svet ili sistem osobe. To izaziva trenutnu reakciju: svet oko njega postaje jo\u0161 haoti\u010dniji. Tendencija sistema jeste da poku\u0161a da vrati taj nered nazad u njegov um; ukoliko u tome ne uspe, sistem mora da ga izbaci dalje, u \u0161iri svet.<\/p>\n

Po\u010detna borba vodi se izme\u0111u \u010doveka i njegovog sveta: on odbija da prihvati nered koji je izbacio iz svog uma. Sistem u\u010di da on vi\u0161e ne\u0107e primiti nazad taj nered i mora ga odbaciti dalje u svet. Vremenom se svet oko njega menja,\u00a0 njegovi prijatelji, razgovori, te\u017enje i ukusi postaju druga\u010diji. Kona\u010dna situacija nastaje kada njegov svet postane potpuno usamljen, upravo ono \u0161to njegov um tra\u017ei, i on se povla\u010di u ti\u0161inu planina.<\/p>\n

Postoje razne vrste meditacionih tehnika, a svaka \u0161kola tvrdi da je ba\u0161 njena najbolja, kao \u0161to svaki um veruje da je gospodar sveta. U stvarnosti, razli\u010dite tehnike odgovaraju razli\u010ditim tipovima uma, u zavisnosti od faktora koji upravljaju njihovim manasima.\u201c<\/p>\n

Dakle, nekome ko ne praktikuje isto\u010dnja\u010dka u\u010denja mo\u017ee delovati kao da se neko \u201eprodao\u201c zato \u0161to je promenio ne\u0161to u svom muzi\u010dkom izrazu. Slava donosi i novac, tako da se ne mo\u017ee isklju\u010diti da je Rej Kapo \u017eeleo i ve\u0107u zaradu. Ali ono \u0161to svi zanemaruju je \u010dinjenica da mantra i isto\u010dnja\u010dke prakse menjaju ljude. Imamo tako slu\u010daj Bred Vornera koji je bio basista pank grupe Zero Defex, <\/em>\u00a0pa potom postao zen sve\u0161tenik i napisao nekoliko knjiga o zenu i panku, kao i slu\u010daj Noa Levina koji je od panka i zavisnosti od narkotika stigao do budisti\u010dkog u\u010ditelja i tako\u0111e pisao knjige o tome. Isto\u010dnja\u010dke prakse jednostavno smiruju i potreba za besom, agresijom i zvukom \u00a0inspirisanim time jednostavno se smanjuje. Krishnacore privla\u010di takvu omladinu, ali da li oni posle vi\u0161e godina meditiranja i mantranja ostaju besni, ili se promene? To je tema o kojoj bi trebalo razmi\u0161ljati, a do tada Mantra<\/em> ostaje zna\u010dajno izdanje koje uspe\u0161no spaja duhovnost i hardcore punk, nude\u0107i slu\u0161aocima ne samo muziku ve\u0107 i poruku.<\/p>\n

 <\/p>\n