\n
\n
Album Songs from the Bardo\u00a0 plod je saradnje Lori Anderson, tibetanskog muzi\u010dara Tenzina \u010cogjala (ina\u010de brata Dalaj Lame) i D\u017eesi Paris Smit, ameri\u010dke muzi\u010darke, aktivistkinje i \u0107erke Peti Smit. Ovakva kombinacija te\u0161ko da je mogla da dovede do ne\u010deg drugog do neobi\u010dnog spoja elektronske avangarde, tradicionalnog tibetanskog pojanja i konceptualne zvu\u010dne umetnosti. Ko god je pratio rad Lori Anderson znao je da te\u0161ko mo\u017ee da o\u010dekuje ne\u0161to uobi\u010dajeno, ali ovaj album je oti\u0161ao korak dalje. Ovo nije muzika u konvencionalnom smislu, pre je u pitanju zvu\u010dni ritual zasnovan na Bardo Todolu<\/em><\/a> (Tibetanskoj knjizi mrtvih), tekstu koji tibetanskim sve\u0161tenicima slu\u017ei da vode du\u0161u kroz grani\u010dne ravni postojanja. Sam album je snimljan tokom sedam godina i rekonstrui\u0161e \u0161est tradicionalnih bardo stanja kroz ambijentalne teksture (sintisajzeri i elektronski efekti Lori Anderson), autenti\u010dne tibetanske instrumente i dvoglasje izme\u0111u mantri koje peva \u010cogjal i recitovanja Lori Anderson. I tu negde dolazimo do toga z<\/strong>a\u0161to je ovo pre ritual nego muzika na na\u010din na koji smo to navikli da bude. Zato \u0161to ve\u0107 sama naslovna numera “Bardo”<\/em> koristi recitovanje iz Bardo Todola u kombinaciji sa disonantnim elektronskim talasima, stvaraju\u0107i svojevrstan ose\u0107aj prostora koji je negde “izme\u0111u”. Pri tome na albumu je izbegnuta eksploatacija tibetanskog folklore i postignuta je transkulturna autenti\u010dnost koja nasle\u0111e Tibeta u zvu\u010dnoj strukturi Songs from the Bardo integri\u0161e kao \u017eivu tradiciju. Tome su doprineli i elektronski modulisani zvuci koji simuliraju \u201cglasove sa Bardo ravni\u201d \u010dime je izbegnuta orijentalizacija, a postignut efekat spajanja kultura. Gongovi i kristalne \u010dinije koje je odsvirala D\u017eesi Paris Smit su samo dali jednu novu dimenziju gotovo fizi\u010dki dodiruju\u0107eg nivoa iskustva, sli\u010dan onome koji su postigli Radiohead u pesmi “Everything in Its Right Place”<\/em>, gde elektronski zvuci stvaraju taktilni ose\u0107aj<\/em> pri \u010demu se ima utisak kao da melodije “dodiruju” slu\u0161aoca kroz slu\u0161alice, \u0161to poja\u010dava emocionalni do\u017eivljaj. Sam album, time, nije primer preciznog izraza, niti manje ili vi\u0161e doslovne interpretacije tibetanske budisti\u010dke kosmologije. Pre je metafora za li\u010dno stanje Lori Anderson nakon smrti njenog supruga Lu Rida, ali i za kritiku dru\u0161tvene disocijacije i digitalne dehumanizacije. Album koji \u0107e mnogima biti \u010dudan, mo\u017eda i prili\u010dno neprijem\u010div, ali posetioci ovog sjata uglavnom nisu mejnstrim profil osoba i Songs from the Bardo mo\u017ee da im se svidi, ili da im se ne svidi, ali malo je verovatno da bi im bio neprihvatljiv samo zbog svoje neuobi\u010dajenosti.<\/p>\n Songs from the Bardo nije laka muzika za slu\u0161anje, ali jedno je sigurno. Ova album nudi jedinstveno iskustvo na raskr\u0161\u0107u duhovnosti i avangarde. Ba\u0161 kao \u0161to je sama Lori Anderson rekla o ovom albumu: “Ovo nije muzika o smrti \u2013 to su pesme o tome kako se buditi.” <\/em><\/p>\n \n