{"id":1381,"date":"2025-05-10T02:31:59","date_gmt":"2025-05-10T00:31:59","guid":{"rendered":"https:\/\/duhovniput.rs\/?p=1381"},"modified":"2025-05-25T15:20:16","modified_gmt":"2025-05-25T13:20:16","slug":"zan-kokto-pesnik-senki-i-sktivene-svetlosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/duhovniput.rs\/index.php\/2025\/05\/10\/zan-kokto-pesnik-senki-i-sktivene-svetlosti\/","title":{"rendered":"\u017dAN KOKTO: PESNIK SENKI I SKRIVENE SVETLOSTI"},"content":{"rendered":"

\u017dan Kokto (1889\u20131963) bio je jedan od najistaknutijih francuskih umetnika 20. veka, pesnik, romansijer, slikar, dramaturg, filmski re\u017eiser i istaknuti \u010dlan avangarde. Njegov rad odra\u017eava duboku opsesiju simbolima, mitovima i onostranim, a njegovo interesovanje za ezoteriju bilo je postojano i vi\u0161eslojno, premda \u010desto diskretno izra\u017eeno kroz umetni\u010dki jezik. Kokto je predstavljao most izme\u0111u nadrealizma, simbolizma i hermeti\u010dkog mi\u0161ljenja, a njegov pristup ezoteriji vi\u0161e je bio poetski i estetski nego dogmatski.<\/p>\n

Kokto je bio u kontaktu sa brojnim li\u010dnostima koje su se bavile okultnim i ezoterijskim znanjima, uklju\u010duju\u0107i nadrealiste poput Andre Bretona i prijatelje poput Kristijana Bera, koji su delili interesovanje za tarot, alhemiju i hermetizam. Mada se formalno nije pridru\u017eio nijednoj okultnoj organizaciji, Kokto je pokazivao jasan afinitet prema simbolizmu, mitolo\u0161koj arhitekturi svesti i arhetipskim strukturama, \u0161to se vidi u njegovim filmovima poput Orfej<\/em> (Orph\u00e9e<\/em>, 1950) i Testament Orfeja<\/em> (Le Testament d'Orph\u00e9e<\/em>, 1960), gde tematizuje smrt, prelazne svetove i umetnost kao inicijacijski put.<\/p>\n

U umetni\u010dkom i filozofskom smislu, Kokto je pripadao duhovnoj lozi simbolista i hermeti\u010dara koji su umetnost smatrali vidom duhovnog uzdizanja. On pi\u0161e o umetniku kao o \u201evodi\u010du kroz senke\u201c i koristi motive smrti, ogledala i dvojnika kao alegorije za unutra\u0161nje putovanje i samospoznaju. U tom smislu, Kokto je blizak hermeti\u010dkoj misli, posebno u shvatanju da je umetnost proces preobra\u017eaja.<\/p>\n

Jedan od klju\u010dnih ezoterijskih motiva u Koktoovom delu jeste mit o Orfeju, koji se prote\u017ee kroz vi\u0161e njegovih radova. Orfej je za njega figura pesnika koji silazi u podzemni svet kako bi do\u0161ao do istine i svetlosti, \u00a0metafora umetni\u010dkog stvaranja kao duhovnog procesa. U filmu Orfej<\/em> (1950), Kokto koristi ogledala kao portale izme\u0111u svetova, \u0161to direktno evocira okultne i alhemijske predstave o prelazima, senkama i transformaciji du\u0161e.<\/p>\n

\"\"
01 Jan 1950 — CINEMA CENTENARY — Image by \u00c2\u00a9 Sunset Boulevard\/Corbis<\/figcaption><\/figure>\n

Sam Kokto je tvrdio:<\/p>\n

\u201eOgledala su vrata kroz koja smrt dolazi i odlazi. Gledajte se u ogledalo celog \u017eivota \u00a0i vide\u0107ete smrt kako radi.\u201c<\/p>\n

U tom smislu zanimljiv je citat iz knjige.Jean Cocteau (Reaktion Books, Reaktion Books Ltd., London, 2008) autora D\u017eejms S. Vilijamsa:<\/p>\n

Mnogo pristupa\u010dniji i pozitivniji rezultat neposrednog postmaritenovskog perioda, i onaj koji se vra\u0107a na prethodno leto koje je Kokto proveo u Vilfran\u0161u, \u00a0bila je drama Orfej<\/em>, koju je izveo \u010duveni gluma\u010dko-rediteljski par Pitoef u junu 1926. godine u pariskom Th\u00e9\u00e2tre des Arts<\/em>, sa scenografijom \u017dana Igoa \u00a0i kostimima koje je, kao i ranije, osmislila \u0160anel. Re\u010d je o kratkoj \u201etragediji u jednom \u010dinu i jednoj pauzi\u201c (ukupno trinaest kratkih scena), a Orfej<\/em> je bio prvo zaista ozbiljno Koktoovo dramsko delo koje kombinuje i komi\u010dne i tragi\u010dne elemente. Kokto je bio izuzetno pedantan u bele\u0161kama koje se ti\u010du scenografije i re\u017eije. Radnja se odvija u modernom stanu u kome svakodnevni predmeti, poput ogledala, postaju ritualni simboli. Predstava zadr\u017eava vi\u0161e klju\u010dnih epizoda iz anti\u010dkog mita o Orfeju (posebno dvostruku smrt Euridike i prelazak kroz Podzemni svet, \u0161to se izra\u017eava elipsom \u2013 tj. pauzom iz naslova).<\/p>\n

Me\u0111utim, Kokto transformi\u0161e trakijskog pesnika u razdra\u017eljivog, neodlu\u010dnog pisca koga ne mu\u010de mitska \u010dudovi\u0161ta ve\u0107 unutra\u0161nji demoni, \u0161to dovodi do velike krize inspiracije. Orfej po\u010dinje da se oslanja na \u010dudnu, izopa\u010denu verziju Kentaura, koju na sceni tuma\u010di glumac s konjskom glavom. Naizgled pantomimska \u017eivotinja iz muzi\u010dkog kabarea, koja klima glavom i kucka kopitom da bi ispisala poruke, postaje Orfejeva igra\u010dka ili \u201edada\u201c, o\u0161tra vizuelna igra re\u010di na ra\u010dun umetni\u010dkog pokreta Dada. Pod uticajem tog zlog konja, Orfej biva \u201eokamenjen\u201c (m\u00e9dus\u00e9) i na kraju ga dekapitiraju bakhantkinje jer je bio nepo\u0161tova\u010dki pesnik.<\/p>\n

Kada se kona\u010dno ponovo spoji sa Euridikom i dobronamernim krilatim an\u0111elom Ertebizom, Orfej se obra\u0107a Bogu molitvom, izjavljuju\u0107i da je inspiracija \u201e\u0111avo u obliku konja\u201c. Kako se scenografija podi\u017ee ka nebu, odra\u017eavaju\u0107i njihovo li\u010dno preobra\u017eenje, tri lika formiraju naizgled \u010dedno i dirljivo trojstvo (m\u00e9nage \u00e0 trois). Ovaj religiozan i prili\u010dno konzervativan zavr\u0161etak odra\u017eava Koktoovo kratkotrajno vra\u0107anje katolicizmu, a zaista, transformacija jednog nadrealisti\u010dkog pesnika u elokventnog i prividno \u201enormalnog\u201c vernika obradovala je Maritena. Kokto je sam govorio o drami kao o delu koje sadr\u017ei mnogo \u010duda i trikova (na primer, Ertebiz u jednom trenutku lebdi u vazduhu), ali se u njoj tako\u0111e nalaze elementi iz njegovog li\u010dnog iskustva: \u0111avolski konj podse\u0107a na zloslutne seanse s pomeranjem stola koje je praktikovao s Radigeom kod Igoovih, dok tribunal bakhantkinja poti\u010de iz poku\u0161aja Dada pokreta da cenzuri\u0161e Koktoa.<\/p>\n

Njegovi crte\u017ei i murali tako\u0111e sadr\u017ee brojne ezoterijske simbole, uklju\u010duju\u0107i zvezde, an\u0111ele, labirinte, zmajeve i mitolo\u0161ke figure. U crkvama koje je oslikao, poput one u Milly-la-For\u00eat, koristi simboliku koja prevazilazi hri\u0161\u0107ansku ikonografiju i zadire u gnosti\u010dku i univerzalnu arhetipsku simboliku. Njegovi crte\u017ei \u010desto imaju “pisanje svetlom”, znakovima sli\u010dne linije koje podse\u0107aju na vizionarska iskustva.
\nIako ne postoje zvani\u010dne potvrde da je Kokto bio \u010dlan slobodnog zidarstva, spekulisalo se o njegovoj povezanosti sa tajnim dru\u0161tvima, naro\u010dito u kontekstu njegovog prikazivanja kao navodnog “Velikog majstora” Sionskog Priorata u teorijama zavere koje su postale popularne decenijama nakon njegove smrti. Sam Kokto nikada nije javno potvrdio bilo kakvu sli\u010dnu povezanost, a ozbiljni istori\u010dari umetnosti odbacuju ove tvrdnje kao fikciju. Ipak, njegovo delo obiluje simbolima koji se mogu tuma\u010diti i u hermeti\u010dkom i u masonskom klju\u010du, ali uvek umetni\u010dki, ne doktrinarno.
\nKokto je verovao da je poezija \u201enevidljivo mastilo\u201c kroz koje svet pokazuje svoju unutra\u0161nju istinu. Njegove re\u010denice \u010desto zvu\u010de kao alhemijska maksima:
\n\u201eUmetnost je la\u017e koja govori istinu.\u201c
\nU njegovom jeziku sabira se ezoterija simbolista, modernista i mistika. Bio je, kako je sam rekao, \u201epesnik koji la\u017ee da bi rekao istinu\u201c, \u010dime ukazuje na duboku vezu izme\u0111u fikcije, mita i duhovnog znanja. Iako se ne mo\u017ee ozna\u010diti kao ezoterik u u\u017eem smislu, njegovo delo je pro\u017eeto hermeti\u010dkim duhom i arhetipskim rezonancama koje ga svrstavaju me\u0111u najva\u017enije umetni\u010dke mistike 20. veka.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017dan Kokto (1889\u20131963) bio je jedan od najistaknutijih francuskih umetnika 20. veka, pesnik, romansijer, slikar, dramaturg, filmski re\u017eiser i istaknuti \u010dlan avangarde. Njegov rad odra\u017eava duboku opsesiju simbolima, mitovima i onostranim, a njegovo interesovanje za ezoteriju bilo je postojano i vi\u0161eslojno, premda \u010desto diskretno izra\u017eeno kroz umetni\u010dki jezik. Kokto je predstavljao most izme\u0111u nadrealizma, simbolizma […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1382,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"tdm_status":"","tdm_grid_status":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[72],"tags":[315,316,314],"class_list":["post-1381","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-ostalo-duhovnost-i-umetnost","tag-orfej","tag-umetnost","tag-zan-kokto"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t