Kada se u engleskom gradi\u0107u \u010celmsfordu pomenu poznati umetnici, ve\u0107ina \u0107e, ako uop\u0161te i zna ne\u0161to o umetnosti, pomisliti na Grejsona Perija. Ipak, malo ko \u0107e se setiti Leonore Karington \u2013 \u017eene koja je u 20. veku bila u samom sredi\u0161tu jednog od najzna\u010dajnijih umetni\u010dkih pokreta \u2013 nadrealizma. A upravo je u ovom mestu poha\u0111ala \u0161kolu. Razlozi zbog kojih nije ostala upam\u0107ena kao Salvador Dali ili Rene Magrit le\u017ee, pre svega, u dvema \u010dinjenicama: bila je \u017eena u vremenu kada je patrijarhat \u010dvrsto dr\u017eao kulturnu dominaciju, i \u017eivotne okolnosti vezane za Drugi svetski rat odvele su je najpre u Njujork, a zatim trajno u Meksiko, gde je i danas slavna.<\/p>\n
Za one koji se iole razumeju u nadrealisti\u010dki pokret, Maks Ernst je nezaobilazna figura. Leonora je godinama bila njegova partnerka, ali i samostalna umetnica sna\u017enog izraza \u2013 slikar, grafi\u010darka, vajarka, dizajnerka pozori\u0161nih kostima i scenografije. Njen rad pro\u017eimaju duboka interesovanja za keltske mitove, meksi\u010dku magiju i isceliteljstvo, tibetanski budizam, kabalu, tarot, alhemiju i astrologiju.<\/p>\n
Ro\u0111ena 6. aprila 1917. u Klejton Grinu, Lanka\u0161ir, Leonora je poticala iz bogate porodice. Otac Harold Karington, obogatio se trgovinom tekstila i nekretnina, dok je majka Morin Murhed bila poreklom Irkinja, k\u0107i seoskog lekara iz Vestmita. Upravo su majka i baka sna\u017eno uticale na njeno duhovno i umetni\u010dko formiranje, za razliku od oca koji je gajio snove o dru\u0161tvenom usponu. Leonora je ve\u0107 u detinjstvu imala vizije, susrete sa duhovima i sna\u017ean do\u017eivljaj mitskog pejza\u017ea \u2013 Pendlske ve\u0161tice, kameni krugovi i keltski folklor postali su deo njenog unutra\u0161njeg sveta. Govorila je da poti\u010de od naroda Tuata de Danan, bi\u0107a svetlosti koja su se povukla u bre\u017euljke i postala vile.<\/p>\n
Zbog o\u010deve \u017eelje da je obrazuje u duhu aristokratskih vrednosti, sa devet godina upisuje katoli\u010dku \u0161kolu u Borumu, sme\u0161tenu u starom dvorcu koji je nekada pripadao porodici Bolin i Henriju VIII. Me\u0111utim, Leonora se nije uklapala u strogi religijski sistem \u2013 bila je izba\u010dena uz obrazlo\u017eenje da je “mentalno poreme\u0107ena, ekscentri\u010dna, asocijalna i opsednuta natprirodnim”. Pisala je unatra\u0161ke, ogledalnim pismom, i razvijala sopstveni mitski i duhovni narativ. U ku\u0107i je vi\u0161e volela konje nego ljude, crtala je murale, \u010ditala Luisa Kerola, D\u017eonatana Svifta i Edvarda Lira, dok joj je majka neprekidno pri\u010dala keltske legende.<\/p>\n
Nakon jo\u0161 nekoliko izbacivanja iz \u0161kola, otac je \u0161alje u Firencu, a potom u Pariz, gde je, naravno, \u00a0opet izba\u010dena iz “\u0161kolice za dame”. Iskustvo italijanske umetnosti i be\u010dkih galerija bilo je dragoceno, ali je prava prekretnica do\u0161la kada je, protivno volji roditelja, upisala Ozanfan akademiju u Londonu. Tu se susre\u0107e sa kubizmom i, preko dela \u017dana Koktoa i Herberta Rida, otkriva nadrealizam. Po\u010dinje da \u010dita okultne knjige o alhemiji, koje su bile klju\u010dne za razumevanje dubinske filozofije nadrealizma.<\/p>\n
Na “Prvoj internacionalnoj nadrealisti\u010dkoj izlo\u017ebi” 1936. godine u Londonu, Leonoru odu\u0161evljava delo Maksa Ernsta i njegova tehnika frotiranja, metod u kojem se tragovi trljanja materijala koriste za otkrivanje nesvesnih sadr\u017eaja. Ernst, tada ve\u0107 poznat umetnik i dvadeset \u0161est godina stariji od Leonore, dolazi slede\u0107e godine u London, i njih dvoje se odmah zaljubljuju. Ubrzo odlaze u Pariz, gde Leonora postaje deo kruga oko Andrea Bretona.<\/p>\n
\u017divela je sa Ernstom u ulici \u017dakob, me\u0111u umetnicima kao \u0161to su Pol Elijar, Marsel Di\u0161an, Pablo Pikaso i Alberto \u0110akometi. Pi\u0161e svoju prvu pri\u010du “Ku\u0107a straha”, a 1939. godine u\u010destvuje na dve velike izlo\u017ebe u Parizu. Ipak, Leonora se nije identifikovala kao “muza”, ve\u0107 kao stvaralac sa sopstvenim izrazom i feministi\u010dkom svesti.<\/p>\n
Sa izbijanjem rata, Ernst kao nema\u010dki dr\u017eavljanin biva interniran, a Leonora pro\u017eivljava duboku krizu. Slomljena, odlazi u \u0160paniju, gde do\u017eivljava psihoti\u010dnu epizodu i zavr\u0161ava u mentalnoj ustanovi u Santanderu, na zahtev roditelja. Tamo je, u gotovo inkvizitorskim uslovima, podvrgnuta elektro\u0161okovima i lekovima koji izazivaju konvulzije. Njeno razumevanje sveta, pro\u017eeto mitom, magijom i okultizmom, bilo je potpuno suprotno katoli\u010dkoj ortodoksiji.<\/p>\n
Uprkos svemu, uspela je da pobegne. U Lisabonu je, uz pomo\u0107 prijatelja i budu\u0107eg mu\u017ea, meksi\u010dkog diplomate Renata Leduka, obezbedila diplomatski azil i tako izbegla dalju institucionalizaciju. Uz dogovoreni brak, odlazi u Meksiko, gde zapo\u010dinje novu fazu \u017eivota i stvarala\u0161tva. Tu pi\u0161e “Ispod povr\u0161ine” (“Down Below”), dnevnik svog psihi\u010dkog sloma, ali i duboko okultno svedo\u010danstvo. Smatrala je da je ludilo posledica represije prirodnih instinkata, religijskih dogmi i la\u017ene civilizacije.<\/p>\n
U Meksiku se kona\u010dno razvija njeno ezoteri\u010dno stvarala\u0161tvo. Uz sna\u017ean uticaj meksi\u010dkog \u0161amanizma, aste\u010dke mitologije, tarota, kabale i astrologije, Karingtonova stvara slike, skulpture, tekstove i bajke koje su jedinstven spoj \u017eenskog pogleda, okultnog znanja i nadrealisti\u010dke poetike. U njenom radu svet nije racionalna struktura ve\u0107 mesto proboja iz nesvesnog, magijskog i bo\u017eanskog.<\/p>\n
Leonora Karington umrla je 2011. godine, ali je ostavila delo koje i dalje prkosi svakom poku\u0161aju racionalnog tuma\u010denja. Njena umetnost nije bila samo vizuelna, ona je bila hermeti\u010dna praksa, alhemijski \u010din, vra\u0107anje duhovne dimenzije svetu u kojem se zaboravilo na du\u0161u.<\/p>\n
\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kada se u engleskom gradi\u0107u \u010celmsfordu pomenu poznati umetnici, ve\u0107ina \u0107e, ako uop\u0161te i zna ne\u0161to o umetnosti, pomisliti na Grejsona Perija. Ipak, malo ko \u0107e se setiti Leonore Karington \u2013 \u017eene koja je u 20. veku bila u samom sredi\u0161tu jednog od najzna\u010dajnijih umetni\u010dkih pokreta \u2013 nadrealizma. A upravo je u ovom mestu poha\u0111ala […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1378,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"tdm_status":"","tdm_grid_status":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[69],"tags":[311,313,312],"class_list":["post-1377","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-duhovnost-i-likovna-umetnost","tag-leonora-karington","tag-nadrealizam","tag-slikarstvo"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t