{"id":1013,"date":"2025-04-30T14:37:59","date_gmt":"2025-04-30T12:37:59","guid":{"rendered":"https:\/\/duhovniput.rs\/?p=1013"},"modified":"2025-04-30T14:38:50","modified_gmt":"2025-04-30T12:38:50","slug":"kult-boginje-kali-medju-romima-u-evropi-sacuvan-kroz-lik-crne-sare","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/duhovniput.rs\/index.php\/2025\/04\/30\/kult-boginje-kali-medju-romima-u-evropi-sacuvan-kroz-lik-crne-sare\/","title":{"rendered":"KULT BOGINJE KALI ME\u0110U ROMIMA U EVROPI, SA\u010cUVAN KROZ LIK CRNE SARE"},"content":{"rendered":"

U knjizi \u201eGypsies: from the Ganges to the Thames\u201c<\/em> [Hertford 2004], Donald Kendrik prati mnogobrojne tokove migracije iz severne Indije preko Male Azije i Evrope onih koje danas poznajemo kao Cigane ili Rome. Naziv Romi poti\u010de od njihovog kretanja kroz Rumuniju, za razliku od termina Gypsy<\/em> (Ciganin), koji se danas shvata pogrdno i koji verovatno poti\u010de od pogre\u0161nog povezivanja s Egiptom, nastalog u Gr\u010dkoj u oblasti nekada poznatoj kao Mali Egipat.<\/p>\n

Jedna od najva\u017enijih migracija zapo\u010dela je 1018. godine kada su muslimani razorili tada veliki grad Kanauz na reci Gang. Ne samo da su oplja\u010dkali svo blago i sravnili grad sa zemljom, ve\u0107 su i veliki deo stanovni\u0161tva odveli u ropstvo u Avganistan, u grad Kabul, me\u0111u njima ne samo zanatlije, ve\u0107 i korisne administratore. Kako vi\u0161e nije bilo grada u koji bi se mogli vratiti, mnoge grupe koje su vremenom stekle slobodu krenule su na zapad preko Persije, ka Balkanu i Evropi, tokom migracije koja je trajala najmanje \u0161est vekova.<\/p>\n

Kanauz je tako\u0111e ime grbave devojke, koja je u po\u010detku bila hendikepirana sledbenica bo\u017eanstva Kri\u0161ne i njeno ime povezano je sa Kub\u0111ika Tantrama.<\/p>\n

Oni koji su uspeli da pobegnu pred muslimanskim napadom na Kanauz, oti\u0161li su prvo u Benares, a zatim se naselili u Ran\u010diju. Upravo u Kali hramu u Ran\u010diju, Guru koji je prvi doneo tantru na zapad je primio tantri\u010dku inicijaciju od PagalBabe.<\/p>\n

Istra\u017eivanje o duhovnoj praksi Roma u Evropi ukazuje na postojanost elemenata indijskog religijskog nasle\u0111a, uprkos vekovima migracija, marginalizacije i sinhronizacije sa dominantnim religijama. Jedan od najupe\u010datljivijih primera ove kulturne i religijske sinteze jeste po\u0161tovanje indijske boginje Kali\u00a0 koje je, u evropskom kontekstu, preoblikovano kroz lik Crne Sare, za\u0161titnice Roma u francuskom mestu Sen Mari de la Mer.<\/p>\n

Iako su se Romi nominalno prilagodili dominantnim religijama (npr. katoli\u010danstvu, pravoslavlju, islamu), brojni oblici tradicionalnog verovanja zadr\u017eani su u sinkreti\u010dkoj formi.<\/p>\n

U svom izvornom kontekstu, Kali je indijska boginja koja simbolizuje mo\u0107 vremena, smrti, uni\u0161tenja ega, ali i za\u0161tite i oslobo\u0111enja. Kao deo \u0161akti tradicije hinduizma, \u010desto je prikazivana sa crnim ili tamnoplavim telom, vencem od lobanja i ispla\u017eenim jezikom, \u0161to je u skladu sa njenim destruktivnim, ali i za\u0161titni\u010dkim aspektom.<\/p>\n

Jedan od najzna\u010dajnijih primera sinhronizacije slavljenja Kali u evropskom kontekstu jeste figura Crne Sare (Sainte Sara-la-K\u00e2li), za\u0161titnice Roma u francuskoj Provansi. Svake godine krajem maja, hiljade Roma iz \u010ditave Evrope okuplja se u Sen Mari de la Mer, nose\u0107i kip Crne Sare u procesiji do mora. Tokom ovog hodo\u010da\u0161\u0107a, izvode se rituali koji uklju\u010duju vodu, blato, oganj i pesmu,\u00a0 \u0161to ima sna\u017ene paralele sa starim hinduisti\u010dkim praksama.<\/p>\n

Ime Sara-la-K\u00e2li sugeri\u0161e direktnu vezu sa boginjom Kali. Iako se u hri\u0161\u0107anskom okviru Sara \u010desto predstavlja kao \u201eslu\u017eavka svete Marije\u201c ili kao lokalna crna svetica, mnogi istra\u017eiva\u010di, uklju\u010duju\u0107i Tonija Morisona i Karolinu de Barros, isti\u010du da je u pitanju duboko ukorenjena kulturna transpozicija indijskog bo\u017eanstva u novi, evropski kontekst.<\/p>\n

Iako je francuski primer najpoznatiji, po\u0161tovanje \u201ecrnih boginja\u201c u romskim zajednicama zabele\u017eeno je i u drugim delovima Evrope, recimo \u0160paniji i Portugaliji gde postoji tradicija crnih Madona (Virgen Negra), koje se \u010desto povezuju sa Romima i njihovim ritualima, ili u Italiji gde romske zajednice u Napulju i Kalabriji odr\u017eavaju obrede oko lokalnih svetica koje se prikazuju sa tamnijom ko\u017eom.<\/p>\n

Nazivi pojedinih romskih klanova kao \u0161to su Kale<\/em>, koji u \u0161panskom i romskom jeziku zna\u010di \u201ecrni\u201c, ili irski Keli<\/em>, koji se u nekim spekulativnim tuma\u010denjima dovodi u vezu sa Kali, dodatno ukazuju na trajanje i preno\u0161enje ovog arhetipskog \u017eenskog bo\u017eanskog principa. Ove veze otvaraju prostor za dalja lingvisti\u010dka i etnolo\u0161ka istra\u017eivanja.<\/p>\n

Ne samo da su Romi uspeli da o\u010duvaju tantri\u010dko obo\u017eavanje boginje Kali pod okriljem katoli\u010danstva na hodo\u010dasni\u010dkim mestima Crne \u201eDevice\u201c, koja i dalje postoje \u0161irom Evrope, ve\u0107 njeno ime \u017eivi i u imenima klanova, kao \u0161to su Kalos<\/em> iz Severnog Velsa, i irski kova\u010dki klan Keli<\/em>.<\/p>\n

Dalja interdisciplinarna istra\u017eivanja (religijskih studija, antropologije, lingvistike) neophodna su kako bi se u potpunosti razumela slo\u017eenost ovog fenomena i njegova vrednost za romsku, ali i evropsku kulturnu istoriju.<\/p>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U knjizi \u201eGypsies: from the Ganges to the Thames\u201c [Hertford 2004], Donald Kendrik prati mnogobrojne tokove migracije iz severne Indije preko Male Azije i Evrope onih koje danas poznajemo kao Cigane ili Rome. Naziv Romi poti\u010de od njihovog kretanja kroz Rumuniju, za razliku od termina Gypsy (Ciganin), koji se danas shvata pogrdno i koji verovatno […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1014,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"om_disable_all_campaigns":false,"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_themeisle_gutenberg_block_has_review":false,"tdm_status":"","tdm_grid_status":"","_jetpack_newsletter_access":"","_jetpack_dont_email_post_to_subs":false,"_jetpack_newsletter_tier_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paywalled_content":false,"_jetpack_feature_clip_id":0,"_jetpack_memberships_contains_paid_content":false,"footnotes":"","jetpack_post_was_ever_published":false},"categories":[48],"tags":[],"class_list":["post-1013","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-istorijat-i-spisi"],"aioseo_notices":[],"aioseo_head":"\n\t\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t\n\t\t