Aju Khandro (1839–1953) — njen život je fascinantan primer osobe koja je izgradila sopstveni jogijski put umesto da prati „standardni” religijski pravac. Iako je jedna od najpoštovanijih ličnosti u tibetanskom budizmu, nikada zapravo nije postala monahinja.
Pre svega, privlačio ju je jogijski način života jer nije želela da bude vezana za administrativne obaveze ili stroga pravila ženskog manastira. Njeni glavni učitelji bili su ngakpe — u suštini domaćini-jogiji koji su živeli van manastirskog sistema. Rummest da živi u manastirskoj ćeliji, rane godine je provela putujući i praktikujući Čöd, ritual koji se često izvodi na intenzivnim mestima poput grobalja kako bi se čovek suočio sa sopstvenim strahovima. Taj fokus na ekstremnu samoću kasnije ju je doveo do njenog čuvenog 50-GODIŠNJEG povlačenja u tamu, što bi bilo gotovo nemoguće unutar strukture zajedničkog monaškog života.
Postojala je i svojevrsna „staklena tavanica” u monaškom sistemu tog vremena. U tibetanskoj tradiciji tada nije postojalo potpuno zaređenje za žene. Dok su muškarci mogli da postanu potpuno zaređeni monasi, žene su bile ograničene na status iskušenica. Za ženu duhovno ambicioznu poput Aju Khandro, monaški sistem je nudio ograničen prostor za razvoj, pa je potpuno zaobišla te institucionalne prepreke. U svetu jogija, status se određuje prema nivou duhovne realizacije, a ne prema formalnom sertifikatu, što joj je omogućilo da stekne titulu Khandro, status koji je u tibetanskoj kulturi bio daleko iznad većine monaških činova.
Njena lična istorija takođe je igrala veliku ulogu. Sa 19 godina roditelji su je prisilili na brak sa bogatim muškarcem, aranžman koji ju je toliko unesrećio da je postala fizički ozbiljno bolesna i depresivna. Trebale su tri godine da njen muž konačno podrži njenu želju da ode i posveti se praksi. Pošto je već bila udata, fleksibilniji put laičkog praktikanta bio je mnogo prirodniji izbor nego pokušaj ulaska u manastir, koji je uglavnom očekivao mlade, celibatne kandidatkinje.
Priča Aju Khandro snažan je podsetnik da se ponekad najdublja duhovna putovanja odvijaju izvan zvaničnih institucija.
