Stara poslovica kaže: „Ono si što jedeš.“ Iako često korišćena u svakodnevnom govoru, ova rečenica krije duboku istinu. Način na koji se hranimo povezan je sa našim vrednostima, ličnošću i stavovima prema svetu. Istraživanja pokazuju da ishrana ne utiče samo na naše fizičko zdravlje, već i na psihološke i emocionalne dimenzije života. U tom kontekstu, sve je veće interesovanje za koncept hartfulnesa, koji podrazumeva kvalitete srodne majndfulnesu, ali usmerene na saosećanje, zahvalnost i smirenost.
U savremenim društvima sve veći broj ljudi okreće se biljnim oblicima ishrane, bilo iz zdravstvenih, ekoloških ili etičkih razloga. Pored fizičkih posledica, takav izbor sve više privlači pažnju i sa psihološkog i duhovnog stanovišta. Nedavna istraživanja pokazala su da način ishrane može biti povezan sa određenim unutrašnjim kvalitetima koje u savremenoj psihologiji opisujemo već pomenutim pojmom hartfulnesa.
Rezultati pokazuju da vegani i vegetarijanci beleže više rezultate od omnivora kada je reč o samosaosećanju. Ovaj aspekt hartfulnesa odnosi se na sposobnost da se prema sopstvenim manama, slabostima ili greškama odnosimo sa razumevanjem i brigom, a ne sa osuđivanjem i kritikom. U tom pogledu, vegani su pokazali još izraženije rezultate u odnosu na vegetarijance, što sugeriše da potpuna posvećenost biljnoj ishrani može biti povezana sa dubljim osećajem unutrašnje blagosti i brižnosti.
Jedan od značajnih nalaza odnosi se na niže rezultate vegana i vegetarijanaca na skali negativnog samosaosećanja. To znači da oni ređe ispoljavaju snažnu samokritiku, osećaj izolovanosti ili tendenciju da se preterano identifikuju sa sopstvenim manama i poteškoćama. Drugim rečima, skloniji su zdravijem i stabilnijem odnosu prema sopstvenom unutrašnjem svetu. Ovaj aspekt ima važnu ulogu u mentalnom zdravlju, jer smanjuje rizik od depresije, anksioznosti i osećaja otuđenosti.
Kada je reč o zahvalnosti i ravnodušnosti (ekvilibrijumu), istraživanja nisu utvrdila značajne razlike između vegana, vegetarijanaca i omnivora. To znači da sam izbor ishrane ne utiče direktno na sve dimenzije hartfulnesa, već je njegova uloga posebno naglašena u sferi odnosa prema samome sebi.
Važno je istaći da nisu samo prehrambene navike te koje utiču na nivo hartfulnesa. Pokazalo se da su razlozi zbog kojih pojedinci biraju veganstvo ili vegetarijanstvo presudni za oblikovanje ovih unutrašnjih kvaliteta. Oni koji se za biljnu ishranu opredeljuju iz etičkih i ekoloških razloga, brige za životinje, prirodu i planetu, pokazuju najviše rezultate. Takođe, zdravstveni motivi mogu igrati značajnu ulogu, iako nešto slabiju u poređenju sa etičkim. Pored toga, značaj koji osoba sama pridaje svojoj ishrani, u smislu da je doživljava kao deo svog identiteta i sistema vrednosti, dodatno utiče na jačanje ovih kvaliteta.
Sveukupno, istraživanja ukazuju da vegani i vegetarijanci u proseku ispoljavaju veću brigu i saosećanje, ne samo prema spoljašnjem svetu već i prema samima sebi. Posebno se ističe povezanost veganstva sa izraženim heartfulnessom, što može biti odraz dubokog osećaja povezanosti sa životom, prirodom i zajednicom.
Ovo otvara prostor za dalje promišljanje o tome kako individualni izbori u svakodnevnom životu oblikuju ne samo naše telo, već i naš unutrašnji svet. I to je i odgovor da li veganstvo povezano sa većim stepenom duhovnosti. budući da su istraživanja pokazala da način ishrane, kao vid etičke i egzistencijalne odluke, očigledno može imati dalekosežne posledice po psihološko blagostanje i duhovni rast.
