Pojam suptilne energije zauzima centralno mesto u južnoazijskim jogijskim i tantričkim tradicijama. Koncepti poput prane (vitalne energije), šakti (kosmičke sile), suptilnog tela (sukšma šarira), energetskih centara (čakre) i kanala (nadi) oblikovali su višeslojno razumevanje ljudskog postojanja kao neodvojivog od univerzuma. Među ovim pojmovima posebno mesto zauzima kundalini, energija najčešće predstavljena kao zmija sklupčana u dnu kičme, spremna da se probudi i vine uz energetske centre sve do krunske čakre.
Od svojih prvih pominjanja u tantričkoj literaturi između šestog i osmog veka, kundalini je imala ulogu transformativne sile, mosta između mikrokozmosa tela i makrokozmosa božanske energije. U klasičnim tekstovima, poput Šaradatilaka tantre ili Šat-čakra-nirnaje, ona je shvatana kao unutrašnja, ali i kosmička sila, energija božanske Šakti koja prožima sve što postoji.
Krajem 19. i početkom 20. veka, kundalini je počela da ulazi u evropski i severnoamerički diskurs. Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung video je u kundalini svojevrsnu mapu psihe. Za njega, uspon energije kroz čakre predstavljao je proces individuacije, integracije nesvesnih sadržaja u jedinstvenu ličnost. Premda je bio sklon poistovećivanju kundalini sa arhetipskim principima poput anime, Jung je odlučno odbacivao redukciju ovog pojma na seksualnost.
Nasuprot njemu, britanska okultistkinja Dion Fortjun čitala je kundalini prvenstveno kroz frojdovsku prizmu. U njenim delima kundalini postaje „seksualna sila“ koju je moguće sublimirati i preobraziti u duhovnu energiju, stav koji će imati dubok odjek u zapadnoj ezoteriji i kasnijem Nju ejdž pokretu.
Šezdesete i sedamdesete godine dvadesetog veka donele su radikalnu transformaciju pojma kundalini. U kontekstu kontrakulture i seksualne revolucije, kundalini je sve češće viđena gotovo isključivo kao seksualna energija. Tantra je reinterpretirana kao „joga seksa“ ili „duhovna seksologija“, čime je izgubila deo svoje metafizičke složenosti.
Najuticajnija figura ovog procesa bio je indijski guru Bhagvan Šri Rađniš – Ošo. Njegovo tumačenje Tantri i kundalinija gotovo u potpunosti počiva na seksualnom tumačenju. Dok klasična tradicija opisuje kundalini kao kosmičku energiju Šakti koja može, ali ne mora biti povezana sa seksualnošću, Ošo je definisao kundalini primarno kao seksualnu silu.
On je razvio i svoju posebnu tehniku „Kundalini meditacije“. Za razliku od tradicionalnih statičnih oblika joge, ova praksa bila je aktivna i haotična, u trajanju od jednog sata. Počinje intenzivnim drhtanjem tela, učesnici „postaju drhtanje“ dok energija navodno izbija iz stopala ka celoj kičmi. Sledi slobodan ples, zatim faza mirovanja u stajanju ili sedenju, i konačno – potpuna tišina u ležećem položaju. Cilj je bio, kako je Ošo opisivao, „rastopiti čvrstinu ega u tečnost energije“.
Ošo je otvoreno priznavao intelektualni dug prema Sigmundu Frojdu, Jungu i naročito Vilhelmu Rajhu. Rajhova teorija orgonske energije, kosmičke sile izražene kroz seksualnost i orgazam, imala je ključan uticaj na Ošovo tumačenje kundalinija. Ošo je Rajha nazivao „modernim tantričkim učiteljem“ i tvrdio da mu posthumno daje sanjasu.
Poput Rajha, Ošo je seksualnu represiju poistovećivao sa političkom represijom. Smatrao je da sveštenici i političari sputavaju seksualnu energiju jer je ona „najmoćniji instinkt čoveka“ i osnovni pokretač lične i društvene transformacije. Tako je oslobađanje seksualne energije postalo ne samo put ka prosvetljenju već i revolucionarni čin oslobađanja od sistema.
Današnja popularna shvatanja kundalinija, u Nju ejdž literaturi, psihološkim radionicama i velnes industriji, gotovo u potpunosti su oblikovana ovim zapadnim reinterpretacijama. Kundalini je u savremenom imaginarijumu pre svega „seksualna energija“ koja, kada se probudi, obećava ekstatična iskustva i ličnu transformaciju.
Brojni autori koji su bili učenici Oša, poput Margot Anand ili Aniša Dilion, direktno povezuju kundalini sa Rajhovom orgonskom energijom. Na policama knjižara pojavljuju se naslovi poput Kundalini i seks ili Umetnost seksualnog ekstazija, dok se na internetu nude brojne vođene prakse „energetskog orgazma“.
Kundalini je kroz vekove prešla dug i složen put: od ezoterične sile božanske Šakti u tantričkoj Indiji, preko jungovske psihoanalitičke mape psihe, do simbola seksualne revolucije i Nju ejdž duhovnosti.
U savremenoj popularnoj kulturi ona je gotovo u potpunosti redukovana na seksualnu energiju, spoj indijskih pojmova sa psihoanalitičkim teorijama Frojda i Rajha. Na taj način, kundalini postaje ogledalo zapadnih težnji za oslobađanjem, ali i primer kako se drevni koncepti transformišu kada uđu u drugačiji kulturni i ideološki kontekst.
