Pokušavam da smislim nešto brilijantno da kažem. Zato, samo se opusti.
Želite da znate šta stvara promenu? Šok. Imate rutinu, poremetite rutinu, stvorite šok. To je jedan način da se promenite.
Drugi način za promenu je svesnost. Godinama idete na grupe i radite meditacije godinama i odlazite u Punu napred i nazad godinama. Onda jednoga dana odjednom shvatite da ste radili jednu te istu stvar uvek iznova i iznova i iznova. Shvatate da uvek idete do tačke, a onda stanete. To se naziva svesnost. Kada kažete “Sranje, čitav svoj život igram istu igru. Idem do tačke i stanem. Ja sam glup, ja ne živim svoj život, živim reakciju. Čak i ne znam ko sam ja, šta želim, šta mi treba.” To se naziva svesnost. Svesnost donosi promenu.
Druga stvar je ljubav. Osećate se kao posrani, osećate se kao najgora osoba na zemlji. Niko vas ne može voleti. Seksualno ste urnebes. Vaše srce je kao kamen i vi ste mentalni jebač i mislite da ne postoji ništa u vezi vas što bi bilo ko bilo kada mogao da voli. Onda vam neko dodje i kaže, “Hej, upravo kakav si sada, volim te u svakom slučaju, jel znaš?” A vi kažete, “Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem.” Ali duboko ispod to vas dirne. Počinjete da se osećate bolje. Kada date osobi ljubav, možete videti da ta ljubav stvara promenu.
Ovo su tri uslova u grupama i u vašem životu gde se promena dešava. Šok, svesnost i ljubav. Vrata su ovde, a vi ste pokušavali da prodjete onuda. Za sve ove godine lupali ste glavom pokušavajući da prodjete onuda, ali sada znate da su vrata ovde. Sada ste to ukapirali. Vrata su ovuda. I vi odlučite da prošetate napolje kroz vrata i to stvara promenu.
Ako bi ste svi vi odlučili da radite upravo ono što želite da radite u ovom životu, bili bi ste u nevolji. Vašim roditeljima se to ne bi svidelo, vašoj porodici se to ne bi svidelo, nikome se to ne bi svidelo. Čak ni vi ne znate šta želite. Zamislite da uopšte nemate odgovornosti. Deca, porodica, posao, sve je otišlo sada, i vi imatre izbor da radite upravo ono što želite da radite. To je onaj ko ste vi. Ostalo su samo stvari koje radite da bi ste ih radili.
Kada počnete da radite ono što želite da radite u životu, ne šta svako drugi želi da vi radite, već ono što vi želite da radite, počinjete da se vraćate kući.
Imao sam silan posao u psihijatrijskoj bolnici. Bio sam sanjasin i specijalista za adikacionu terapiju. Dali su mi moje sopstveno krilo, sa svim vratima ofarbanim u narandžasto. Sve ostalo u bolnici je bilo lepo ofarbano u zeleno, ali su moja vrata bila ofarbana u narandžasto. To je bio njihov način da pokušaju da mi izraze dobrodošlicu u bolnici.
Zaista sam želeo da budem tamo, jer sam želeo da podučavam. Ali sam proveo dve godine raspravljajući zašto sam sanjasin, zašto sam izabrao da podučavam o seksualnosti u programu za trening terapeuta, zašto je meditacija neophodna. Dve godine sam se svadjao. Onda sam otišao kod Bagvana i rekao, “Bagvan, ne mogu da podučavam u toj bolnici. Moja budućnost je osigurana. Na kraju, dobiću kuću na zemljištu bolnice, imam zdrastveno osiguranje, a ja čak nisam ni doktor. Drugi doktori se ljute što sam ja na njihovom nivou. Uspeo sam, ali nisam srećan.”
Bagvan je rekao, “Vireš, nikad ne pravi kompromise. Čak kada je to skupa greška. Nikad ne pravi kompromise. Ako ne možeš da radiš na način na koji želiš da radiš, napusti to.” Moja psihijatrijska karijera u bolnici sa penzijom i kućom na zemljištu bolnice, a on kaže da sve to napustim! Otišao sam natrag u bolnicu i rekao, “Ne mogu da radim, dajem ostavku.”
Napustio sam bolnicu sa Samadi, i dok idemo niz ulicu, nailazimo na dve zgrade na prodaju, i ja kažem, “Hej, ovo izgleda divno. Možemo živeti na spratu i davati grupe u prizemlju.” I tako smo otvorili Radžniš Terapijski Institut, jer je to bilo ono što sam stvarno želeo da radim. Da radim na način na koji sam ja želeo da radim.
Danas imamo džinovsku zgradu u Egmondu, sa oko stotinu stanovnika i svim vrstama programa, jer sam ja uradio upravo ono što sam želeo da uradim. Odlučio sam da ne radim više za državu. Ne želim da radim ni za koga ko će mi reći da to ne radim na ovaj način, već na onaj način. Težeći da radim ono što sam želeo da radim, prestao sam da radim u psihijatrijskoj bolnici. Novac je nestao, penzija je bila izgubljena, šta sad?
Želeo sam da živim sa Samadi, i da dajem privatne Sešine (seanse), i možda jednom mesečno grupu.
Čim smo se mi uselili, ljudi su se uselili u prizemlje, sa nama. Prijatelji koji su želeli da se prikače. I kada je bilo previše ljudi koji žive u prizemlju, morali smo da tražimo drugo mesto. Onda smo videli ovu džinovsku dečiju kuću u Egmondu, koju je u stvari bilo nemoguće kupiti, jer nismo imali novac. Ali mi smo je želeli. Želeli smo je, pa smo našli način da je kupimo i sada imamo najveći institut za trening u svetu, jer sam ja odlučio da radim ono što sam želeo da radim.
Sada pokušavam da vas ohrabrim da radite ono što želite da radite. Koja god da je cena. Ne volite svoj posao ili ste u odnosu i ne znate stvarno gde on vodi; odlazite u krevet, svadjate se, okrenete se na stranu i probudite se ujutru…, napustite to. Ako imate prijatelje i mislite da oni stvarno ne brinu o vama, nadjite nove. Ne volite svoje susede? Prestanite da se žalite, preselite se. Pokušavam da vas ubedim da vi treba da vodite svoj život tačno onako kako vi to želite.
Možda će za neke od vas to biti veoma lako, jer nemate nikakve odgovornosti. Možda će nekima biti nemoguće jer su u braku, imaju veliku kuću, sjajan posao, mrtvačnica je već plaćena. Ako radite ono što stvarno želite da radite, to je kao da pitate sebe prosvetljujuće pitanje, “Ko sam ja?” Vaš cilj u životu treba da bude zadovoljstvo. I ako ste konfuzni u vezi toga šta stvarno želite, samo pronadjite šta vam daje najviše zadovoljstva.
Još tri kriterijuma da razmislite o njima. Da bi ste bili zdravi, broj jedan, treba da prihvatite svoje telo. Broj dva, potrebni su vam zdravi značajni odnosi u životu, koji vas uzbudjuju, i broj tri, tražite ono za šta vidite da je vaša vrednost u životu. Treba da budete srećni sa sobom, treba da imate dosta prijatelja koji vas uzbudjuju i treba da radite nešto na ovoj zemlji. Ovo su kriterijumi za sreću.
Neki ljudi se samo drže drugih ljudi. To je sve što oni pokušavaju da urade. Oni upravo sisaju odnos. Oni ne doprinose ništa. Ili ljudi misle da je čitava svrha života raditi. Biti pomoćnik direktora banke kada imate 40 i zatim kada imate 45, imaćete svoj sopstveni privatni toalet i pišati svuda okolo. Konačno ste se popeli na vrh!
Možete videti kada ljudi ne rade ono što žele da rade. Budite sretni sa sobom. Način na koji vas je bog napravio u fabrici, prihvatite to. Imajte značajne odnose koji vas uzbudjuju, i radite ono što želite da radite u životu. To je to. Ja radim upravo ono što ja želim da radim u mom životu. Radim tačno na način na koji želim da radim. Nisam drugačiji u sobi za grupe nego što sam nasred ulice ili bilo gde drugde. Ne moram da budem. Ne treba da igram igru za svakoga. Nije neophodno. Niko ne treba da traći svoj život idući putem nekog drugog.
Vireš Deni Juson-Sančez (Veeresh Denny Yuson-Sanchez, 1938 – 2015), bio je osnivač i predsednik Ošo Humanističkog Univerziteta (Osho Humaniversity), nezavisnog instituta za lični rast, terapiju i profesionalni razvoj, u Holandiji.
Rođen je u Njujorku. Bio je bivši zavisnik od heroina, ali je pobedio svoju zavisnost, i postao uspešan terapeut. Upoznao je Oša 1974. godine, i pristupio sanjas inicijaciji. Dobio je ime “Anand Vireš” (Anand Veeresh), što znači, “blaženstvo izvan straha”. Kasnije je stvorio AUM meditaciju, i druge “društvene meditacije”, koje je podučavao, u svom Univerzitetu.
