Jedna stvar mora biti shvaćena: oslobodilački pokret žena, koji se dešava u svetu, je fenomen koji su stvorili ljudi, fenomen koji su stvorili muškarci. Bićete iznenađeni, to je opet muška zavera. Danas muškarac želi da se otarasi žena. Ne želi da ima odgovornost. Želi da uživa u ženama, ali samo kao zabavu; ne želi da preuzme sve ostale odgovornosti koje dolaze sa tim.
Sada, ovo je suptilna zavera: muškarac pokušava da ubedi žene širom sveta da žena mora da postane nezavisna. To je suptilna prevara. A muški um je lukav i muški um uspeva. I sada su mnoge žene otrovane ovom idejom.
Da li znate? Prvi ljudi koji su počeli da govore o jednakosti između muškarca i žene bili su muškarci, a ne žene. Prvi ljudi koji su počeli da govore o tome, da treba da imaju jednaku slobodu, bili su muškarci, a ne žene. Seme dolazi iz muškog uma. I uvek je bilo tako – kad god muškarac oseti šta je u njegovu korist, on to kontroliše. Njegova lukavost je veoma suptilna. A ponekad to tako uspe da žena misli da to radi sama.
………………..
Sada, to su složene stvari. Atmosfera je takva da žena mora biti ravnopravna sa muškarcem. Ne sme da je zanima dom, porodica, deca, majčinstvo. Mora da se zainteresuje za poeziju, književnost, slikarstvo, nauku, tehnologiju, ovo i ono. Sada se ženske grupe okupljaju širom sveta kako bi podigle svoju svest. I sve njihove sesije podizanja svesti sastoje se samo od jedne stvari, da moraju da unište nešto duboko u svojoj ženstvenosti. Tek tada mogu da se takmiče sa muškarcima.
………………..
Žene se bore protiv sebe, trude se da se snađu. Ali to nije prirodno. Prirodno je materica u ženi – ta materica žudi za detetom, ta materica žudi za domom. Dom je vidljiva materica izvan žene, to je projekcija unutrašnje materice.
Kada žena više nije zainteresovana za dom, više nije zainteresovana ni za svoju matericu. A ta materica je tu. A muškarci i žene NISU jednaki, jer muškarcu nedostaje ta materica. Kako mogu biti jednaki? Ne kažem da su nejednaki, ali svakako kažem da nisu jednaki. Toliko su različiti – kako mogu biti jednaki? Oni su polarna suprotnost. Toliko su različiti da se ne mogu porediti u smislu jednakosti ili nejednakosti. Žena je žena, muškarac je muškarac. I TREBALO BI da ostanu muškarac i žena. Žena treba da ostane zainteresovana za dom, jer kada prestane da bude zainteresovana za dom, prestaće da bude zainteresovana za matericu, za dete. A onda se prirodno pretvara u lezbejku.
Nije slučajno što aktivistkinje za ženska prava postaju lezbejke. Jer ako vas ne zanima materica i dete, zašto bi vas zanimali muškarci? Onda je dobro biti zainteresovan za žene. Ovo je veoma čudan fenomen koji se dešava u svetu.
Moje sopstveno razumevanje je sledeće: muškarac mora postati malo ženstveniji. Predaleko je otišao u razvoju muškarca, izgubio je trag celog čovečanstva. NE pratite ga, NE takmičite se sa njim – inače ćete se vratiti u istu kolotečinu, u istu rutinu. Postaćete ratoborne. A aktivistkinje koje vrište, viču i protestuju na ulicama su jednostavno ružne. One pokazuju najgore osobine muškog uma.
Preveo: Dejan Banović
