Julie Becton Gillum dolazi Iz SAD, a Srbiju je imala je priliku vec da poseti 2017, kao ucesnica jednog internacinalnog buto kampa. Povod dolaska ovog puta je nastup na Internacionalnom Salonu Performans Arta koji se odrzava u Beogradu od 10. do 13. jula u Ostavinskoj (Kraljevića Marka 8, Beograd), kao i pre toga intezivna sedmodnevna radionica „Radical Resonance“ 2-8. jula. Povodom toga, razgovaramo sa njom o njenom putu, ličnim filozofijama, metafizičkim dimenzijama buto plesa, kao i o njenom radnom iskustvu u Srbiji i širom sveta.
Pitanje: Kako biste nekome ko prvi put čuje za buto opisali njegovu suštinu i jedinstvenost?
Odgovor: Opis neopisivog buto plesa
Buto je revolucionarni japanski avangardni plesno-teatarski fenomen nastao posle Drugog svetskog rata, koji su 1959. godine osnovali Tacumi Hidžikata i Kazuo Ono. Buto, kao i mnogi drugi japanski koncepti, definiše se upravo kroz to što se ne može lako definisati. To je i pozorište i ples, ali ne prati nikakve koreografske konvencije. To je subverzivna snaga kroz koju se ruše tradicije. Kao takav, mora postojati negde na društvenoj periferiji. Popularan je spektakl, za razliku od klasičnog no pozorišta sa svojom bogatom vokabularom pokreta. Ipak, buto je ezoteričan. To je sila oslobođenja, naročito unutar konformističke japanske društvene strukture, ali je rođen iz ekstremne discipline. Usred kulture izuzetne vizuelne harmonije, koristi vokabular ružnoće.
Pitanje: Koji su vam najvažniji principi buto plesa i kako ih prenosite svojim studentima?
Odgovor: 13 aspekata buto plesa.
Mojih 27 godina istraživanja buto plesa kulminiralo je u „13 buto aspekata“. Materijal je predstavljen u formatu predavanja sa demonstracijama na mestima kao što su Muzej i umetnički centar Black Mountain College, Lviv Arts Center u Ukrajini, STOA Retreat Center u Širinčeu, Turska, i umetnički bar u Tbilisiju, Gruzija. Moja pedagoška praksa i nastupi zasnovani su na ovom istraživanju i pisanju. 13 aspekata je navedeno ispod, sa interpretacijom i objašnjenjem njihovih korena. Oni se međusobno prepliću i preklapaju, ali služe kao način za razlaganje i razvoj metoda i ideja buto umetnosti. Trenutno organizujem ovaj materijal u knjigu koju se nadam da ću objaviti.
- Nevidljive sile
„Buto je telo pritisnuto rečima i bolom.“ —Tacumi Hidžikata
„U mom telu postoji čitav univerzum.“ — Kazuo Ono
Ljudska anatomija se sastoji od četiri elementa: zemlje, vazduha, vatre i vode.
Sile su: fiziološke, sociološke, intelektualne, zemlja, evolucija, nasledstvo i rad. - Vreme: prošlost, sadašnjost, budućnost, Ma
Prisutnost buto plesača reflektuje prošlost, noseći svoja života, društvo i evoluciju. Težina istorije pritiska telo oblikujući ga navikama, radom, godinama, bolešću i povredama.
Sadašnjost se odnosi na uslove i okolinu u trenutku plesa. Kroz fokusiranu meditativnu percepciju, plesač se povezuje sa univerzumom, svime što je bilo i što će biti.
Metamorfoza plesača je čin koji moli, predviđa ili naređuje promenu za budućnost. Ples, rođen iz života u svoj njegovoj patnji i radosti, teži da uravnoteži senku i svetlost u plesu, plesaču i publici.
Ma znači prostor, vreme i interval između. - Prostor: unutrašnji/ spoljašnji — um-telo-duh i njegova veza sa okolinom.
„Pogledi na prostor i vreme koje želim da vam izložim proistekli su iz eksperimentalne fizike, i u tome je njihova snaga. Oni su radikalni. Od sada prostor sam za sebe, i vreme sam za sebe, osuđeni su da se pretvore u senke, a samo njihovo jedinstvo može sačuvati nezavisnu realnost.“, Herman Minkovski
Inke su smatrale da prostor i vreme čine jedinstven pojam zvan Pača.
Drugi prostorni pojmovi: geometrija, dimenzije (visina, širina, dubina), pravci, nivo, oblik/forma, ravni (horizontalna, vertikalna, sagitalna).
4. Telo govori
„Dozvoli telu da govori samo za sebe. Pokret treba da proizilazi iz tela, a ne da se na njega primenjuje. Telo samo sebe uči.“ (Tacumi Hidžikata)
Sastav, funkcija i delovanje anatomskog tela.
5. Carstvo čula
54 čula: https://www.greensong.info/natural-senses
Vid je najrazvijeniji, miris najevokativniji.
Sinestezija, fenomen koji inspiriše umetnike. Buto plesači istražuju sinesteziju: prevode zvuk, miris, ukus ili vizuelnu sliku u ritam i formu, tzv. „butoh-fu“.
Moris Merlo-Ponti, osnivač (egzistencijalistički filozof), verovao je da su naša tela sredstvo za poznavanje i delovanje u svetu; kroz isprepletanje i preklapanje, bez jasne granice između čulnog i osetnog.
6. „Radnje iz svakodnevnog života su prisutne u vašem plesu.” — Akadži Maru
Svакodnevne radnje, uslovi i okruženje poput posla, vremena, starosti, invaliditeta, navika, društvenog uslovljavanja, religije, mentalnih i emocionalnih stanja oblikuju telo.
7. Duh sebe
„Nestani svojoj ljudskoj ličnosti, dozvoli da se pojavi tvoj duh.“ — Nacu Nakadžima
Ezoterične informacije prave dobar „butoh-fu“ i povezuju celokupno biće, angažujući intelekt, emocionalnu i primitivnu svest.
8. Lice kao maska
U butoh plesu, emocija se oseća iznutra, ali se ne izražava konvencionalno. Lice je misteriozna „maska“ koja je snažno naglašena. Ideja lica kao maske omogućava da se koristi kao pozorišni konvencionalni element, a ne samo za identifikaciju izvođača.
9. „Svaki ples je molitva.” — Kazuo Ono
Reč molitva potiče od latinskog ‘precari’ što znači moliti se, iskren zahtev ili apel.
Antropolozi veruju da su rani ljudi izražavali molitve pokretom i ritualima.
10. „Plesi kao dete… gledaj svet dečijim očima…” — Jošito Ono
Bez razlike između sebe i sveta, bez društvenih navika, otvoreno i spontano.
11. Rodna fluidnost
Simon de Bovoar (1949): „Ne postoji biološka, psihološka ili ekonomska sudbina koja određuje kako žena izgleda u društvu; žena se ne rađa, već postaje.“
Džudit Batler (1990): Rod nije fiksan već društveno definisan skup praksi.
Džulija Serano: devojčice koje su muževnije dobijaju manje društvenu osudu nego muški koji su ženstveniji, što ukazuje na seksizam.
12. Akumulacija i otpuštanje
Forma i bezforme, fraziranje; principi japanske estetike i zapadne umetničke kompozicije.
Osnivači buto plesa su imali različite poglede: Tacumi Hidžikata je rekao „Kreiraj formu i duša će je slediti.“ Kazuo Ono je rekao „Sledi srce i forma će se pokazati.“
13. Suština cveta
PRISUSTVO prebiva u nevidljivom; to je misteriozna sposobnost da se istovremeno pita i zna. Prisustvo je slično, ali suptilnije od „harizme“. Kako plesač može pronaći i pokazati prisustvo?
Morate praktikovati svoje postojanje u prostoru i vremenu, noseći težinu tela kao sveti venac. Vaša kraljevska haljina je plašt prašume predaka koji ostavlja hijeroglife za sobom.
Pitanje: Kako ste prvi put upoznali buto i šta vas je najviše privuklo?
Odgovor: Videla sam plesni komad Min Tanake baziran na životu i pisanju američkog pesnika Edgara Alana Poa. Rad je nastao sa grupom američkih plesača i premijerno izveden u PS 122 u Njujorku, a zatim je bio na međunarodnoj turneji. Bila sam duboko dirnuta i tada sam poželela da budem deo tog jedinstvenog performansa. Takođe sam gledala nastupe Dai Rakudakana na Američkom festivalu plesa. Ti nastupi su me inspirisali da naučim više o misterioznom plesu zvanom buto. Imala sam sreću da učim od umetničkog direktora Dai Rakudakana, Akadži Marua.
Pitanje: Kako usklađujete tradicionalne korene buto plesa sa sopstvenim inovacijama?
Odgovor: Moj koreografski rad kao moderne plesačice bio je opisan kao ekscentričan od strane mojih kolega. Jednom mi je prijatelj i član publike rekao: „Julie, ponekad si zastrašujuća kada plešeš, i tvoja koreografija je ružna.“ Nakon što sam gledala nekoliko buto nastupa, shvatila sam da je to dobra stvar i bacila se u svoj strašni, ružni ples.
Pitanje: Vaša radionica „Radikalna rezonanca“ uskoro počinje u Srbiji, šta vas je motivisalo da je ovde održite?
Odgovor: Upoznala sam Marka Nektana 2020. godine na buto retritu u Sokobanji. Postali smo prijatelji i ostali u kontaktu. On me je upoznao sa Nadom Milošević, još jednom divnom srpskom plesačicom i odlučili smo da napravimo retreat za plesače pre Međunarodnog festivala performans umetnosti u Beogradu, od 9. do 12. jula. Radujem se povratku u Srbiju da učim, nastupam i upoznam nove umetnike.
Pitanje: Kako vidite ulogu plesa u ličnom razvoju i samoizražavanju?
Odgovor: Verujem da svi imaju sposobnost da na neki način plešu, bilo u klubu, na časovima, folklornim okupljanjima, uličnom plesu ili profesionalno. Samoizražavanje kroz ples inspiriše samopouzdanje i individualnost.
Pitanje: Verujete li da ples može da izleči i transformiše? Imate li neki konkretan primer?
Odgovor: Verujem da sva umetnost ima moć da leči i transformiše. Bilo da stvarate ili posmatrate umetnost, ljudi su pod uticajem slike, kreativnosti i ličnih veza koje se uspostavljaju. Kada plešem, često doživljavam euforiju nalik verskom ekstazi. Telo i um se oslobađaju bola tokom nastupa, a osećaj blagostanja traje još neko vreme.
Pitanje: Šta za vas znači „umetnost kao duhovna praksa“ i kako to primenjujete u radu sa učesnicima radionice?
Odgovor: Ljudi su fizička, intelektualna, emocionalna i duhovna bića. Kao umetnica ne mogu odvojiti te aspekte; oni se prepliću i definišu moj identitet, vrednosti i odnos prema drugim bićima.
Pitanje: Kako se vaš rad menja kada radite sa različitim grupama, na primer u Srbiji u odnosu na druge zemlje?
Odgovor: Ne mislim da se moja umetnost menja, ali možda izaberem da izvedem delo koje je prikladnije ili značajnije za određenu kulturu. Uvek pokušavam da naučim o običajima i prihvaćenom ponašanju u novoj zemlji gde planiram da nastupam, učim ili sarađujem sa publikom, studentima ili umetnicima.
Zahvalnost za cover fotografiju ide autorki Briani Jones
