Eka Prema Shakti
30 May 2025
Ljudi iz celog sveta dolaze u Indiju sa ciljem da pronađu svog Gurua. Ranije, i sama sam bila jedna od njih. To je bio jedan od glavnih razloga zašto sam došla u Indiju. Nekoliko godina kasnije, došla sam do svega što sam želela – da pronađem svoj put, kako duhovni, tako i materijalni, i naravno, to sam uspela uz pomoć Gurua kojeg sam takođe pronašla u Indiji.
Ali, zapravo pravi izraz nije: ja sam Ga pronašla, već: “On je mene pronašao”. U jednom od prethodnih tekstova koje sam pisala možete više pročitati o mom Guruu i kako me je pronašao, ostavljam vam link ovde , a u ovom tekstu ću se fokusirati na to kakve sve vrste Gurua postoje, zašto ljudi često pogreše u biranju Gurua, pa budu razočarani i odustaju od duhovnog puta, joge, i ostalih puteva unutrašnjosti.
Dakle, potpuno je pogrešno misliti i činiti: “ja idem da pronađem Gurua”. Pogrešno je, jer mi ne znamo mnogo. Mi smo ti koji tragamo za boljim životom, ne znamo čime da se bavimo, šta nam zaista dušu ispunjava, ne znamo kako da budemo srećni, ne znamo odgovore na pitanja: šta je život, šta je smrt, zašto živim, koja je svrha postojanja, gde idem nakon smrti, zašto neki ljudi umru mladi, a neki dožive duboku starost, zašto se neki ljudi rode sa invaliditetom pa pate celog života a drugi ne, zašto ima toliko zla, patnje i tuge u ovom svetu, zašto postoji ogromna nepravda, zašto mnogi gladuju, dok drugi kupuju milionske jahte, da li postoji Bog i ako postoji ko je On i gde je, zašto se mnogi ratovi vode u Njegovo ime između ljudi širom sveta, i tako dalje u nedogled sa pitanjima o životu, pravdi, Bogu, nepravdi, i svim ostalim osnovnim pitanjima koja svako od nas, kad-tad postavi sebi, ali nemamo odgovore.
Dakle, ako nemamo odgovore na ova osnovna životna pitanja, ne znamo mnogo o životu i svom postojanju, samim tim, svojim umom, svojim izborima i odlukama često pravimo greške. Što bi reklo da ukoliko odlučimo pronaći svog Gurua, možemo i tu pogrešiti, i završiti povređeni, jer i ti Gurui su prvenstveno ljudi, sa svojim manama i vrlinama. U današnjem svetu retko je pronaći živog sveca. Skoro pa nemoguće. Pogledajte samo velike religije i ljude koji predstavljaju te religije – sveštenike koji voze skupa kola i imaju mnoštvo ljubavnica, hodže koji ispiraju ljudima mozak da postanu ekstremisti i idu u džihad, “Gurue” pokreta Hare Krišna koji su bili silovatelji žena i dece, “jogija” kojima je u interesu samo zarada novca od stranaca. U ovom svetu postoji mnogo lažnih Gurua, tjst. duhovnih učitelja. To je upravo jer su samo obični ljudi, a šta više, nekad i zli ljudi. Retko je pronaći sveca poput Patrijarha Pavla, žene nemaju pristup Svetoj Gori gde se možda zaista mogu pronaći živi sveci, u Indiji ko zna gde se nalaze ako i postoje, u kakvim izolovanim delovima, selima, ko zna?
Viđala sam mnoge ljude koji su pogrešili. I sama sam bila jedna od njih. Ali uistinu, postoji više vrsta Gurua. Šravana, Vartma-Dešika, i Šikša Gurui su tri vrste Gurua koji nam pomažu da uopšte dođemo na put rada na sebi, svoje unutrašnjosti, put ka Sebi, Bogu, put ka otkrivanju PRAVOG DIKŠA GURUA, i njih može biti bezbroj. To može biti čovek koji nas nadahne da krenemo da radimo na sebi, koji nam pokaže kuda treba da idemo, ali ne i čovek koji nas vodi tako što nas drži za ruku i objasni nam tačno kako da stignemo do “prosvetljenja”, spoznaje. To može jedino DIKŠA Guru, onaj koji nam daje tačne prakse koje treba da radimo kako bismo stigli do sebe i odgovora.
E sad, mi ljudi često imamo tendenciju da uveličavamo, pravimo iluzije o ljudima koji su nam pomogli, što je potpuno razumljivo. Ako smo u teškom periodu i neko nam pruži ruku i pomogne da se podignemo sa dna, iz patnje i tuge, bola i besa, naravno da ćemo im biti zahvalni. Ali zahvalnost nije isto što i zovem tu osobu Guruom. Ljudi krenu na časove joge pa im učitelj ili učiteljica pomognu da žive srećnije, krenu ići u crkvu i upoznaju sveštenika koji im pomogne svojim propovedima, ili jednostavno upoznaju običnu osobu, kao što sam ja nekada, koja nam pomogne da se vratimo sebi, da dođemo sebi, ili da krenemo pravim putem svoje unutrašnjosti, pa od velikog divljenja i zahvalnosti mislimo: “Ovo je moj Guru, jer mi je toliko pomogao.” Svi ti ljudi koji nam pomogu mogu se nazivati Vartma-Dešika Guruima – onima koji su nam pokazali kuda treba da idemo, kako da se oslobodimo boli, koji su nas inspirisali da krenemo da radimo na sebi. No najčešće su svi ti Vartma-Dešika Gurui obični ljudi sa manama i vrlinama koji su takođe na putu samospoznaje i još uvek nisu spoznali Boga, Istinu. Oni dakle, imaju mane, a ukoliko se mi kunemo u njih i nazivamo ih svojim pravim Guruima, ukoliko učine nešto što nam se ne svidi, nešto pogrešno, možemo završiti povređeni i razočarani, te odustati od rada na sebi.
Pad svih tih velikih Gurua i duhovnih učitelja se često dešavao tokom istorije, kao što sam navela prethodno, ispostavilo se da su silovatelji, da im je materijalni interes jedino bitan, da lažu kako su se odrekli materijalnog sveta i kako su u celibatu a zapravo nisu, i tako dalje.
U svim religijama, jogama, i duhovnim putevima ovo se desilo. Zašto? Zato što su to samo ljudi, obični ljudi koji NISU spoznali ISTINU i Boga, već se trude i idu ka napred, ali i zalutaju, skrenu sa puta, ili su prosto dobri manipulatori i lažovi.
Da ne bismo pogrešili u biranju Gurua te ostali razočarani, dakle, prvo uopšte ne treba da “tražimo Gurua”, već jednostavno treba da POŽELIMO da imamo PRAVOG GURUA koji je zaista samospoznata osoba, dakle SVETAC.
Kada Ga poželimo, doći će nam kada budemo zaista spremni i kada dođe, ZNAĆEMO da je to On, ili će nam se vremenom pokazati da je to zaista On.
U međuvremenu, ne veličajte ljude koji vam pomognu, jer su samo ljudi. I da, budite zahvalni i volite ih, ali nemojte ih slepo slušati jer možete pogrešiti ako slušate smernice od ljudi koji su samo obični ljudi, jer kao takvi greše, i samim tim vam mogu dati pogrešne smerncie, koje kada budete uvideli, će vas boleti i bićete povređeni i razočarani.
Budi zahvalna svojoj učiteljici joge koja ti je pomogla da se izvučeš sa dna, ali nemoj misliti da ti je ona Guru koja ti treba dati tačne prakse i mantre koje treba da radiš svaki dan, jer je vrlo moguće da ona nije zaista prosvetljena osoba već samo osoba koja radi na sebi i da, nije kao većina ljudi već ima znanje, ali nema KONAČNO ZNANJE, već je na putu da ga spozna. Dok ga ne spozna, i ona može pogrešiti i skrenuti sa puta još milion puta.
Stoga, pravu inicijaciju uzmi samo od prosvetljene osobe. Nju ćeš preponati tako što će ti sama doći. Druga stvar, zaista prosvetljena osoba nikada neće reći za sebe: ja znam, ja sam samospoznata osoba, ja sam spoznala Boga, ja znam put, ja , ja, ja. Ne, pravi Guru nikada ne upire u sebe, već u Boga. Služi Bogu, Univerzumu, Boginji, ne meni. Pravi Guru je ponizan, živi skromno i ne pravi se pametan, nikada neće biti najglasniji ili držati glavnu reč trudeći se da ga svi vide i čuju. Pravog Gurua ne interesuju materijalne stvari jer zna da od njih nema ništa i da su apolutno prolazne. Zna istinu, zna Boga, i zna put. I reći će ti kuda da ideš. Te od takve osobe jedino prihvati inicijaciju.
Patrijarh Pavle je mogao da se vozi skupim kolima ali nije, već je išao gradskim prevozom. Mogao je da navodi ljude da budu ekstremisti, ali nije, već ih je učio ljubavi, poniznosti i dobroti, SVOJIM PRIMEROM. E, to je Guru. Onaj koji ne priča kako treba, već POKAŽE kako treba. Ne uverava vas, ne govori, već živi i pokazuje. A mi to vidimo, i to je ono Što nas uveri: da, ovo je samospoznata osoba.
Još nešto, retko ćemo pronaći takve osobe u gradu, na pozicijama, i u zapadnom svetu. Jako retko, skoro pa nemoguće.
Moj Guru živi u selu u Indiji i dug je put bio pređen dok mi nije došao u san i pozvao me da dođem u selo Radhakund. Tek tada, kada sam došla, dobila sam inicijaciju, a bila sam mesecima kasnije potpuno uverena u Njegovo znanje jer sam svih tih meseci išla u njegov ašram svaki dan i gledala kako živi. Za sve vreme koje Ga poznajem u ovom životu fizički, pričao je sa mnom svega 2 puta. Da li mislite da On uverava, priča puno, a malo radi? Ne, već potpuno suprotno, On čini i živi, a samim tim Ga ljudi prate jer VIDE SVOJIM OČIMA da sa 110 godina On i dalje jedino misli o Bogu, jedino za Njega živi. I sada, kada može imati i veliku kuću i skupa kola, On i dalje živi u maloj sobici bez klime, bez grejanja, bez obuće.
Bos, u svojoj sobici, jer mu ništa materijalno nije važno i na Njega ne može uticati da Ga spreči da se moli Bogu. Čak i ako je 0 stepeni, On ide bos i kupa se u ledenom jezeru svaki dan 3 puta. Čak i ako je 60 stepeni što bude često tokom leta, On i dalje ide u hramove i kupa se u jezeru, moli se. Dakle, to govori o osobi koja ne vidi i ne oseća ovaj svet kao mi. Meni bude hladno i smrzavam se zimi i ne mogu bez grejanja. Ali Njemu nije hladno. I jednog dana kada je napolju bila magla i prehladno, rekli smo mu: “Gurudev, najbolje je da ostaneš u sobi i da ne ideš da se kupaš u sveto jezero. Ne vidi se prst pred malim okom i jako je hladnom možeš da se razboliš” , On je rekao: “Šta? Kakva magla? Jel vidiš da se sve vidi?” A ništa se nije videlo. Dakle, On vidi drugačiju realnost, On je prevazišao materijalne prepreke i osećaje, na Njega ne utiče toplo, hladno, luksuzno, siromašno. Njega ništa ne može sprečiti da se moli i kupa u svetom jezeru. Kada se ljudi razboljevaju zimi od toga, On stoji i dalje zdrav sa 110 godina.
Nakon meseci svakodnevnog gledanja kako On živi, znala sam da je to zaista On. Iako mi je i pre nego što ću Ga videti došao u san, iako sam dobila inicijaciju i mantre u prve 3 nedelje kako sam Ga zaista videla uživo, tek sam bila potpuno uverena da je On moj pravi Guru kada sam zaista videla i gledala svakodnevno kako On živi. I znala sam – da, to je samospoznata osoba bez greške, to je živi svetac, i On je moj Guru. Od Njega mogu da tražim mantre, meditacije i prakse, jer ih je on spoznao u potpunosti i kada mi ih da, preneće mi svoje znanje i iskustvo, te će me voditi ispravnim putem, jer On ne greši. Sveci ne greše.
Sveci vide mnogo dublje i šire od samo onoga što oko može videti. Sveci znaju šta nam se dešava svakog trenutka bez da smo pored njih, bez da pričamo sa njima. Jednostavno znaju, jer su prosvetljeni.
Zato, nemoj ti da biraš, već pusti da On tebe izabere i pronađe, jer ako budeš zaista želela Gurua i ako budeš spremna, On će ti doći.
A do tada, budi zahvalna ljudima koji ti pomažu da pronađeš sebe, ali nemoj misliti da su oni sveci i da su ti oni pravi Gurui. Oni su ljudi koji su ti pomogli, i ne više od toga.
Zahvalnost, ali pribrana glava. Jer pravi Guru sve zna i vidi, malo priča, a živi i pokazuje. Jer Guru ne greši. Jer Guru ne može razočarati.
A ako ti se desilo da si mislila kako si pronašla Gurua pa si završila povređena i razočarana, ne brini se, to je deo puta i učenja. Dešava se mnogima. Učimo i idemo napred, ne odustajemo, već puštamo da nam se pojavi pravi učitelj kada bude vreme i kada budemo spremni. Verujemo i u sebi Ga molimo da nam se pojavi. Kada beba plače jer želi mamu, mama će mu prvo dati igračku da prestane da plače. Ali ako beba nastavi da plače, mama će ga uzeti u naručje i dati mu svoju ljubav zagrljajima. Isto tako, kada dovoljno jako budemo želeli da nam se pojavi Guru bez posustajanja, pojaviće se, jer nas Guru nikada ne ostavlja na cedilu, same, u beznađu i tugi. Doći će, jer će čuti koliko nam je potrebna Njegova pomoć i Njegovo vođstvo. Doći će, jer nas voli.
Toliko za danas,
Vaša Eka
Elena Plejades, poznatija kao Eka Prema Šakti, autorka je, kolumnistkinja, feministkinja i studentkinja međunarodnih odnosa u Velikoj Britaniji, i ženskih studija u Indiji. Rođena je 1998. godine u Novom Sadu, a sa osamnaest godina započinje svoje putovanje svetom. Nakon višegodišnjih putovanja i istraživanja, seli se u Indiju i na Bali, gde započinje intenzivan lični i akademski razvoj. Trenutno živi u Indiji, gde se bavi bhakti yogom,organizovanjem putovanja u Indiju i akademskim usavršavanjem.
Do sada je objavila dve knjige: Vrati se sebi (2021) i Dnevnik putovanja: Indijom do sebe (2022). Pisanje knjiga i kolumni započela je sa željom da pomogne ženama da zavole sebe. Tokom boravka u Indiji, dublje je uvidela koliko žene širom sveta pate zbog patrijarhalnog sistema i nametnutih društvenih normi. Tako se njen rad razvio u akademska istraživanja koja se bave formalnom i neformalnom pobunom protiv opresije žena i potragom za pravdom – kako u pravnom i institucionalnom, tako i u širem društvenom kontekstu.
Veruje da je svoj put pronašla u Indiji, uz vođstvo duhovnog učitelja i predanost Radhi – iz koje, kako kaže, sve potiče. Od žene ka ženskom svetu, njena filozofija se temelji na veri u borbu, pravdu i ahimsu – nenasilje u mišlju, duhu, reči i delu.
