Postoji jedno veoma važno i retko objašnjenje Rigpe koje se posebno ceni zbog svoje jasnoće i dubine. Ono razlikuje tri vrste Rigpe, što je retkost u mnogim predstavama ovog učenja. Često se postavlja pitanje: ako je Rigpa u svojoj suštini nikada ometena i slična stanju bude, da li to znači da ne moramo da praktikujemo? Ako Rigpa nikada nije ometena, zašto bi nam bile potrebne prakse da prevaziđemo sopstvenu ometenost?
Prva vrsta – Kjabrig (Sveznajuća Svest)
Prva Rigpa se zove Kjabrig, što znači sveprožimajuća svesnost. Na tibetanskom „kun kjab“ znači „sveprožimajuće“, a „rig“ označava Rigpu, koja se prevodi kao čista svesnost. Ovo nije svest u običnom smislu reči, kao kada smo svesni nečega, već je to prisustvo, suštinska priroda postojanja.
Kjabrig je poput sunca na nebu: njegova svetlost se reflektuje svuda, u vodi, na zidu, na površini okeana. Sve te refleksije imaju različite kvalitete, toplotu, vlagu, suvoću, ali sve potiču od istog izvora svetlosti. Tako je i Kjabrig prisutan u svemu. To je osnovna priroda svega što postoji, oduvek savršena i potpuna.
Druga vrsta – Samrig (Svesnost-Svest)
Druga vrsta svesnosti se zove Samrig (na tibetanskom: bsam rig), što znači svesnost svesti ili konceptualna svest. Tu se pojavljuju naši problemi u obliku razumevanja i nerazumevanja, pitanja, sumnji. Kada smo zbunjeni, idemo kod učitelja po učenje. Ponekad razumemo, ponekad ne. Ponekad smo ometeni, ponekad prisutni.
Samrig je ona svest koja doživljava dualistički svet, odvaja subjekat od objekta, posmatrača od viđenog. Kada je ova svest aktivna, mi više ne vidimo stvari jasno. Iako je potencijal Rigpe neograničen i svuda prisutan, upravo Samrig je ono što ograničava naše iskustvo.
Treća vrsta – Jerig (Izvorna Svest)
Treća vrsta Rigpe se zove Jerig, izvorna ili prvobitna svesnost. Ova svesnost je uvek prisutna u svakom iskustvu, bez obzira na to da li smo ometeni ili ne. Iako deluje kao da postoji ometanje, Jerig je uvek čista i neodvojiva od vizije.
Jerig predstavlja ujedinjenje svesnosti sa iskustvom. Ona ne nestaje kada se pojave misli ili ometenost, već ostaje kao pozadina, kao svetlost u ogledalu. Kroz ovu izvorno prisutnu svesnost mi integrišemo sve pojave i prevazilazimo ometanja koja se javljaju u Samrigu.
Zašto smo zbunjeni ako je Rigpa savršena?
U učenju Dzogčena (u tibetanskoj tradiciji poznatom kao „rdzogs chen“), Rigpa se uvek opisuje kao savršena, čista i potpuna. Međutim, mi se često osećamo zbunjeno i izgubljeno. To je zato što, iako Rigpa jeste savršena, naš pristup njoj nije.
Mi posedujemo Jerig, izvornu svesnost, i zahvaljujući njoj imamo mogućnost razvoja Samriga, svesne pažnje, kroz koju učimo, praktikujemo i razvijamo se. Kao što mleko sadrži potencijal da postane puter, tako i mi imamo sposobnost da kroz praksu prepoznamo i stabilizujemo Rigpu.
Ova tri aspekta Rigpe objašnjavaju se u učenju poznatom kao Džang Žung Njen Gju, jedna od najdubljih linija Dzogčena. Ova učenja prenosi Tenzin Vangjal Rinpoče, jedan od retkih majstora koji je jasno preneo ove napredne pojmove zapadnoj publici. Porede ga s majstorima poput Lopona Tendzina Namdaka. Sam Tenzin je rekao da neka učenja nisu pogodna za široku javnost jer su suviše duboka. Ipak, ovo trostruko objašnjenje Rigpe je izuzetno korisno za razumevanje.
Zanimljivo je da svaki objekat, pa čak i cvet, ima Kjabrig, sveprožimajuću svesnost. Međutim, cvet nema Samrig, pa samim tim ni Jerig. Zbog toga cvet ne može da se prosvetli. Kao što sunčeva svetlost može da se reflektuje u kristalu, ali ne i u komadu uglja, jer kristal ima sposobnost da reflektuje, a ugalj nema. Sunce, ipak, sija svuda.
Rigpa je iskustvo prisutnosti. Kroz razumevanje razlike između Kjabrig (priroda svega), Samrig (konceptualna svest) i Jerig (izvorna svesnost), možemo shvatiti zašto smo zbunjeni uprkos savršenstvu Rigpe i kako da prevaziđemo ometanja i stabilizujemo svoje razumevanje kroz praksu.
