Album Chö je plod saradnje nepalske budističke monahinje Ani Čojing Drolme i američkog gitariste Stiva Tibetsa i jedno je od upečatljivijih muzičkih ostvarenja na razmeđi između Istoka i Zapada. Objavljen 1997. godine za izdavačku kuću Hannibal Records, album je na tragu istočnjačke duhovne muzike i ambijentalnog i eksperimentalnog izraza.
Naziv albuma Chö odnosi se na specifičnu tibetansku budističku praksu koja potiče iz tradicije Mahajane, a razvijena je kroz tantrički budizam. U najdubljem smislu, Chö (tibetanski: gcod) znači „odsecanje“ i najčešće se odnosi na odsecanje ega, tj. suočavanje sa sopstvenim strahovima i negativnim emocijama kroz ritualno „hranjenje demona“, tj. prihvatanje i transformaciju sopstvenih senki. Ova praksa često uključuje pojanje specifičnih tekstova, meditaciju i korišćenje muzičkih instrumenata poput bubnja i trube od ljudske butne kosti (kangling).
Priča počinje tako što je Stiv Tibets, tokom jednog putovanja boravio je u Nepalu. Tamo je, u malom manastiru, upoznao budističku monahinju Ani Čojing Drolmu, čiji ga je glas duboko dirnuo. U tom jednostavnom i duhovno prožetom okruženju, Tibets je snimio njeno pojanje, tradicionalne tibetanske himne i molitve povezane sa praksom Chö.
Po povratku u Sjedinjene Američke Države, Tibets je odlučio da njenom glasu doda diskretne muzičke slojeve ambijentalnih gitarskih linija, jednostavne perkusije i teksture koje neće narušiti izvorni duh snimka. Rezultat nije bio projekat zasnovan na produkciji u klasičnom smislu, već pre zvučna meditacija u vidu pažljivo oblikovane celine. Snimak je potom poslao izdavačima iz kuća Rykodisc i Hannibal Records, koji su prepoznali potencijal ovog jedinstvenog spoja. Tako je 1997. godine objavljen album Chö, inspirisan istoimenom duhovnom praksom usmerenom ka otpuštanju ega.
Kritičari i publika brzo su prepoznali snagu ovog albuma. Njegova nepretenciozna lepota, duhovna jasnoća i osećaj iskonske bliskosti izdvojili su ga iz tadašnje produkcije tzv. svetske muzike. Saradnja između Drolme i Tibetsa delovala je toliko prirodno da su mnogi imali utisak da sarađuju godinama, iako su u stvarnosti snimili svoj deo hiljadama kilometara udaljeni jedno od drugog.
Drolmin glas je snažan, prizeman, sa dubokom posvećenošću i bez teatralnosti. U pevanju se oseća snaga autentične duhovne prakse i izvorne ženske energije. Nema stilizacije po zapadnim muzičkim standardima, a fraze su monotone, ali hipnotičke, pune ritma i značenja.
Tibets na gitari stvara ambijentalnu pozadinu, uz podršku perkusioniste Marka Andersona. Pri tome njegove muzičke intervencije i efekti ne dominiraju, već prate i poštuju prostor glasa. Produkcija je minimalistička i pažljivo izbalansirana, tako da muzička struktura stvara osećaj unutrašnjeg prostora, pogodan za meditaciju ili kontemplaciju.
Sve to je dovelo da, po objavljivanju, album Chö naiđe na odličan prijem i da dobije odlične kritike. U pitanju je autentičan, nekonvencionalan i duhovno relevantan album, koji uspeva da prenese istinsku snagu jedne daleke duhovne tradicije, a da pritom ostane prijemčiv za zapadno uho. Dakle sasvim dobar naslov da bude muzička podrška pre meditacije ili joge. Ili da se sluša u trenucima odmora ili relaksacije. Preporučujemo.
