Preuzeto iz joga sistema koji je podučavao Jogešvar Muni (Čarls Berner). Konkretno, Mantra nivo.
Postoje mnogi problemi kada pošaljete decu u formalne škole na obrazovanje. Ne radi se o tome da su predmeti koji se tamo podučavaju loši, glavni problem je sredina. Sredina je prenaseljena, što dovodi do surovog postupanja i manipulativnog ponašanja. Na igralištima, zakon džungle ima tendenciju da prevagne, posebno iza učiteljovih ledja. Najači, najagresivniji, uspevaju. Podučavanje dece u ambijentu učionice je kao da ih šaljete u boj. Ona nauče da budu suptilno manipulativna, ili postanu agresivna, ili se skrivaju iza ćoška. Ona nauče nadmetanje, nauče da lažu, i da varaju. Moraju na neki način da izadju na kraj sa tom situacijom. To je pogrešna sredina za učenje. Slanje dece u školu, najveći deo dana, takodje doprinosi raspadu porodice i porodičnog života. Postoje dve stvari koje treba podučavati: kako uraditi nešto, i da li to uraditi ili ne. Drugi deo je mudrost ili vrednosti ili karakter. To je darma, način življenja u skladu sa Istinom. Ona se može podučavati kroz stvaranje pravila i prisiljavanje. Podučavajte je tako što ćete omogućiti svojoj deci da iskuse za sebe da li je osnovna ideja istinita, ili nije. Uradite to tako da samo dete može da proceni šta je ispravno, iz svog sopstvenog iskustva. To može biti podučavano samo za vreme opuštene razmene, nikada u vreme stresa, ili krize.
Podučavajte svoju decu mudrosti, onda kada su vremena mirna. Naučite ih da gledaju u sebe, u svoje sopstveno srce, i da odlučuju za sebe šta je ispravno. Učite ih da budu pošteni prema sebi. Jedina mudrost koja postoji dolazi odatle. Ne možete narediti mudrost. Da, možete čitati priče o svecima, ali onda pitajte, “Da li misliš da suuradili pravu stvar?”
Nalazite odgovore za sebe u onome šta ste vi. To može učiniti da se zapitate, “Pa, šta sam ja?” To je dobra stvar o kojoj treba da se zapitate. U podučavanju svoje dece, postepeno im pomognite da pronadju ovu orijentaciju u odlučivanju šta je ispravno. Pomozite detetu da izgradi svoj sopstveni osećaj šta je ispravno, a šta ne. Na primer, u vremenima darme, pitajte svoju decu, “Da li misliš da je u redu uzvratiti ljudima udarac?” On kaže, “Pa, ne znam.” Recite mu, “Dobro, pogledaj u svoje srce, šta misliš…” Postepeno mu pomažite da otkrije svoje sopstveno mišljenje o stvarima koje dolazi iz njega, koje nije tek naučen odgovor za koji ono oseća da želite da čujete. Kada je otkrilo svoje sopstveno mišljenje o stvari, ili učinilo pokušaj koji je iskren, primite to i prihvatite.
Neka se ovo podučavanje odvija i u običnim aktivnostima života. U stvari, darma i obične veštine u životu nisu odvojene. Prenos Istine treba da obuhvati i obične veštine u životu i osnovne životne istine. Na primer, pretpostavite da zasadjujete drvo u dvorištu i kažete, “Pa, šta misliš, da li da ovu jabuku zasadimo ovde ili tamo?” Dete kaže, “Ne znam.” Recite mu, “Pa, da vidimo, ako je zasadimo ovde, kad poraste biće previše blizu drugom drveću, ali s druge strane zemljište je tu mnogo bolje. Ako je zasadimo tamo, imaće dosta prostora, ali zemljište nije tako dobro. Šta ti misliš?” Dajete sve razloge za i protiv, životne činjenice u vezi sadjenja biljaka i brige o njima i življenja blizu njih. Podelite to sa detetom, i uključite mogućnost da dete izrazi svoje sopstveno mišljenje.
Može biti potrebno nekoliko meseci, možda čak i godina, ovakve redovne razmene, pre nego što dete bude sposobno da formuliše mišljenje o nečemu koje je potpuno njegovo. Mnogi ljudi provedu čitav svoj život, a da ni jednom ne budu u stanju da formulišu svoje sopstveno mišljenje o bilo čemu. Ovo je vrsta obrazovanja koje dete treba da primi od svojih roditelja. Ovo je deo diskusije. Onda vi sami delujte u skladu sa sopstvenim zahtevima, u vezi toga kako da postupa sa ljudima i kako da živi. Na taj način, podučavate primerom.
Podučavajte dete da čita i piše, kada ono izrazi interesovanje. Nemojte prisiljavati dete da nauči te stvari. Kako dete postaje sposobnije, pozovite gad a vam se pridruži kad god je to moguće u vašem svakodnevnom radu na poslu i oko kuće. Odvojite dodatno vreme da ga naučite i pokažete mu kako da obavi rad, i kako se njegove sposobnosti povećavaju, postepeno mu dopustite da obavi svoj posao.
Takodje je važno da naučite svoje dete kako da ojača, usmeri i eventualno ovlada pažnjom i energijom. Savetujem podučavanje Tehnika Vladanja Energijom u tu svrhu. Podučavajte ih tako što ćete ih zajedno raditi. U Australiji je nezakonito ne obrazovati decu, ali je sasvim zakonito podučavati ih kod kuće. Nije teško to srediti, kao što to mnogi ljudi misle. Zahteva se od vas da date dobar razlog zašto želite da obrazujete svoje dete kod kuće. Ja sam vam dao brojne dobre razloge ovde. Postoji minimalni odredjen nivo obrazovanja za koji zakon kaže da mora da bude zadovoljen, a taj nivo nije visok. Stoga, slanje dece u školu nije jedino rešenje. Preporučujem vam da ga školujete kod kuće, na način na koji sam vam opisao, radeći najblje što možete.
Podučavanje dece je sveto poverenje. Od toga zavisi sva budućnost vaše porodice, vaše zajednice i čovečanstva.
