Iako nema istorijskih podataka koji potvrđuju da su se Paramhansa Jogananda i Padre Pio ikada fizički sreli, postoje svedočenja, vizije i duhovne paralele koje sugerišu postojanje dublje, nevidljive povezanosti između ova dva velika duhovnika 20. veka.
Godine 1935, Jogananda je prolazio kroz Italiju na svom povratku iz Indije u Ameriku. Neki pretpostavljaju da je tada možda imao priliku da poseti Padre Pija u San Đovani Rotondu. Brat Anandamoj, blizak učenik Paramhanse Joganande i dugogodišnji član Self-Realization Fellowship (SRF), organizacije koju je Jogananda osnovao kako bi širio učenja o Krija jogi i univerzalnom duhovnom putu, tvrdio je da je Jogananda “video Padre Pija”. To je bio čuo od jedne starije dame, koja je bila posvećena Padru Piju. Prema njenim rečima, stare monahinje Padre Pija su joj rekle da je Jogananda zapravo posetio Padre Pija 1935. godine, tokom svog putovanja u Indiju. Iako je bio pod zabranom da se viđa sa ljudima, kada je Jogananda došao u San Đovani Rotondo, Padre Pio je prekršio pravilo, pojavio se na vrhu stepenica i rekao svojim monasima: „Pustite tog Božijeg čoveka da prođe.“
U jednoj od svojih priča, Brat Anandamoj se setio razgovora sa Padre Pijom, koji se dogodio tokom posete Italiji.
„Tamo je bio sveti čovek, Padre Pio. Možda ste čuli za njega. Video sam ga nekoliko puta tokom svojih predavanja. Pre nego što je preminuo, novinar je otišao da ga poseti, i pitao ga: ‘Koji je uzrok svih nemira u svetu danas?’ Padre Pio je odgovorio: ‘Moralna degeneracija.’“
Kada je novinar pitao šta je lek za to, Padre Pio je odgovorio: “Sveta boja Boga”. Brat Anandamoj je nastavio:
„On je koristio katoličku terminologiju. Mi bismo rekli isto, vratite se životu u skladu sa zakonom Boga, volite Boga i tražite Boga. To je lek za sve bolesti u ovom svetu, uključujući rat.“
Ova priča odražava duboku mudrost koju je Padre Pio nosio i ukazuje na univerzalnu prirodu duhovnih učenja, koja nisu vezana za jednu religiju, već pozivaju na buđenje ljubavi prema Bogu i međusobnu harmoniju.
Padre Pio je bio poznat po stigmatama, daru bilokacije, proroštvu, isceljenju i neprestanoj molitvi. Jogananda je bio istaknuti duhovni učitelj krija joge, koji je doneo drevne tehnike samadi meditacije sa Istoka na Zapad i propovedao unutrašnje jedinstvo sa Hristom.
Obojica su posedovali duboku pobožnost, poniznost i sposobnost da nadahnu hiljade da traže Boga ne u formi, već u direktnom iskustvu.
Paramhansa Jogananda je u svojoj dvotomnoj knjizi The Second Coming of Christ predstavio Hrista ne kao teološki pojam, već kao univerzalnu božansku svest prisutnu u svakome. On tu tumači jevanđelja mistično, pokazujući kako se Isusove reči odnose na unutrašnje duhovno buđenje, ne samo spoljašnje ponašanje.
„Isus je bio jogi Hrista, božanskog čoveka, savršeno sjedinjene ljudske i božanske prirode.“ –
Jogananda je verovao da je Isus postigao Hristovu svest, stanje jedinstva s Ocem, isto ono stanje koje su dostigli i veliki jogiji. Zato je i Padre Pio, koji je svakodnevno doživljavao duboke ekstatične i mistične vizije Isusa, bio, po suštini, brat u Hristovoj svesti.
Padre Pio je rekao:
„Gledaj na Gospoda i nemoj se bojati. On je tvoj Otac, tvoj brat, tvoj najbolji prijatelj.“
Jogananda je rekao:
„Prava religija nije pridržavanje spoljašnjih formi, već vežbanje Božije prisutnosti u srcu.”
Jogananda nije pravio razliku među religijama. Govorio je o svetoj Terezi Avilskoj kao o duši iz iste linije učitelja. Nazvao je Svetog Franju Asiškog “indijskim svecem u italijanskom telu”, a njegov učenik Svami Krijananda tvrdio je da je Franjo bio inkarnacija učitelja Babađija. Takvo gledanje otvara prostor i za Padre Pija, franjevca, asketu, mistika, da bude prepoznat kao deo tog večnog lanca probuđenih duša.
Da li su uživo sreli Paramhansa Jogananda i Padre Pio ne znamo, ali je veoma izvesno da su se prepoznali dušama. Obojica su bili sredstvo Božje milosti, pokazujući ljudima kako da idu unutra, ka Bogu, bez obzira na religiju.
