Pred nama je knjiga malog formata i obima, svega 47 strana, objavljena u Novom Sadu negde oko 1920. godine. Za razliku od modernih priručnika koji se oslanjaju na spektakularnost tarot arhetipova ili psihološku dubinu asocijacija, ovaj vodič shodno vremenu kada je nastao, koristi običan špil karata i kroz pikove, hercove, trefove i karo gradi sistem tumačenja koji je u isti mah strukturiran i otvoren za slobodnu interpretaciju. Dakle, ako imate četiri žandara u jednoj gomili knjiga daje precizno uputstvo da to predskazuje reći i svađu. Uputstvo za računanje vremena takođe je veoma jasno objašnjeno, pa tako saznajemo koje karte znače godine, mesece, nedelje i dane. U slučaju računanja godine smrti neke osobe na sabrane izvučene karte se dodaju proživljene godine te osobe i to onda pokazuje godinu smrti. I ostatak knjige je veoma koristan i lako primenjiv, pa je tako na malo strana dato veoma puno korisnih informacija, od toga kako se karte mešaju i „razmeću“ pa do načina komunikcije sa klijentima.
Nepoznati autor možda i nehotice je napisao knjigu koja ukazuje da je čitanje karata umetnost razgovora, pa tako imamo uputstvo kako se obraća gospođicama, a kako mladom čoveku, ili pak gospođi ili ženjenom muškarcu. Karte su ogledalo, ali neko mora i da se ogleda u ogledalu i veština čitača nije samo u „vidovitosti“, već i u načinu na koji će voditi dijalog i nešto saopštii klijentu. Na kraju može se zaključiti da ova knjižica pruža fascinantan uvid u veštinu gledanja karata i nudi dragocene informacije kako za početnike, tako i za iskusne čitače bez previše komplikovanja. Za prikaz beogradskih gatara u prošlosti preporučujemo knjigu Mračne tajne beogradskih vračara Šimona A. Đarmatija (Laguna, 2024) . Može se samo pretpostavljati koliko je likova iz te knjige učilo gatanje kartama baš iz knjižice .
