Budizam ne koristi izraz “seva”, koji je sanskrtski, no to ne znači da ne poznaje dobročinstvo. Koncept nesebičnog služenja drugima je, šta više, duboko ukorenjen u budističkoj filozofiji i praksi. Dakle, budizam poznaje altruističko delovanje bez traženja lične koristi što je ekvivalent hinduističkoj sevi i ima istu suštinu. U budizmu se to zove dana (velikodušnost). Dana je prva od “deset savršenstava” (paramita) u budizmu i uključuje davanje materijalnih stvari, zaštite, znanja i čak sopstvenog života iz čiste velikodušnosti bez očekivanja uzvraćanja. Sa njom su povezani karuna (saučešće) kao suština Bodisatva ideala u vidu aktivne brige za sva živa bića što uključuje medicinsku pomoć, obrazovanje i oslobađanje životinja, kao i meta (ljubav prema dobroti), bezuslovna ljubav i želja za srećom svih bića. Meta se ispoljava kroz volonterski rad i pomoć ugroženim grupama.
Istorijski gledano to se dešavalo kroz manastirsku tradiciju gde su monasi i cele sange bili uključeni u pomoć zajednici, delom i kao bolnice i škole koje su pri njima delovale. U jednom višem smislu, naročito u Mahajana budizmu, postoji Bodisatva ideal gde se prosvetljenje odlaže dok se ne pomogne svim bićima koja pate. U Teravada budizmu to je izraženije na način da laici hrane monahe, a monasi im daju duhovnu hranu i potporu, ali isto tako postoje i besplatne kuhinje u kojima monasi hrane sirotinju. Savremeno doba donosi savremene tendencije, pa smo svedoci humanitarnih projekata tipa Tzu Chi fondacije kao globalne budističke humanitarne organizacije i Karuna Trusta za pomoć siromašnima u Indiji i Nepalu. Kao najistaknutuji predstavnik društveno angažovanog budizma može se navesti vijetnamski budistički monah, pesnik i mirovni aktivista Tič Nat Han. Istovremeno, on je možda bio i najpoznatiji predstavnik takozvanog Ekobudizma, kao svojevrsnog oblika ekološkog aktivizma koji je zaštitu životne sredine podigao na oblik duhovne prakse. Takođe, moraju se pomenuti i budističke volonterske mreže poput Buddhist Global Relief koja se bavi borbom protiv gladi u svetu, kao i Bodhicitta Foundation namenjena pomoći ženama i deci u krizi.
Koje su filozofske osnove za dobročinstvo u budizmu i koja je razlika u odnosu na hinduizam i sikizam? Najpre Patika-samupada, “uslovno nastajanje”, koja je svojevrsni lanac od 12 karika koji objašnjava kako nastaje patnja, od neznanja do smrti. Ona nas uči da ništa ne postoji nezavisno i da je sve međupovezano. Ovo učenje se može primeniti na psihologiju gde daje odgovor na pitanje kako nastaju emocionalne patnje, etiku baveći se karmom i posledicama naših dela i filozofiju i pitanja prirode postojanja. Ključna poruka Patika-samupade je da smo svi međusobno povezani i da je pomaganje drugima pomaganje sebi. Sledeća je Anata (nepostojanje sopstva) koja uči razbijanju iluzije odvojenosti kroz nesebično delovanje i potom sledi Karma čija lekcija je da dobra dela stvaraju pozitivne uslove za duhovni napredak.
Što se tiče sličnosti i razlika u odnosu na sevu hindusa i sika Dana i Karuna u budizmu su orijentisani na univerzalno saosećanje, dok je seva u hinduizmu i sikizmu više bogocentrirano služenje. Budizam kao motiv primarnije ima oslobađanje svih bića, a hinduizam i sikizam službu Bogu radi ličnog oslobođenja. Budizam je manje formalizovao dobročinstvo, hinduizam i sikizam su češće skloni čvršćoj institucionalizaciji.
Dakle da zaključimo da je suština nesebičnog služenja srž budističke etike i prakse. Kroz prakse dane, karune i mete, budizam promoviše istinsku altruističku službu kao put ka prosvetljenju i oslobađanju od patnje. Savremeni budistički pokreti nastavljaju ovu tradiciju kroz brojne humanitarne i društvene inicijative širom sveta i to je nešto dobro i lepo što treba podržati.
